Milioni evra koje u Srbiji ne znaju da uzmu
"Desetine miliona evra sredstava iz fondova Evropske unije stoje na raspolaganju predstavnicima državne uprave, lokalnih samouprava, civilnog sektora u Srbiji. Ako tome dodamo i privatne kompanije, ta cifra se meri i stotinama miliona", piše Milorad Vesić za "Al Džaziru Balkans".
Najveći "strani plaćenik" je država Srbija
Između tog novca i krajnjih korisnika stoje samo komisije koje odlučuju kojim projektima će dodeliti sredstva. I naravno, veština onih koji te projekte pišu. A takvi na tržištu rada Srbije ne čekaju posao. Spadaju u deficitarnu radnu snagu, a mogu da zarade i do 100 evra na dan. Bar se takav utisak može steći, posle čitanja oglasa koji reklamiraju obuku za to zanimanje.
Samo zanimanje nema zvaničan naziv. Obično se koristi termin: stručnjak za pisanje projekata za EU fondove ili skraćeno - EU projektni menadžer. Iako potrebe tržišta u Srbiji za ovom vrstom stručnjaka rastu sa svakim otvorenim poglavljem u pregovorima ove zemlje sa EU, državni obrazovni sistem još ne prepoznaje u potpunosti ovaj trend.
Može se reći da privrednom sektoru nedostaju stručnjaci koji znaju kako da traže i dobiju donacije, ali da ni sami privrednici nisu dovoljno obavešteni za šta sve mogu da traže novac.
A budžet za čije bi parče privrednici mogli da konkurišu je višestruko veći od budžeta Srbije. Samo program EU "Horizon 2020", vredi 80 miljardi evra. Nudi podršku projektima koji stavljaju naglasak na inovacije, industrijsko vođstvo i rešavanje društvenih izazova.
Ipak, u Srbiji najveći korisnik sredstava iz fondova EU je sama država. Samo iz IPA fondova od 2014. do sada Srbiji je odobreno oko 780 miliona evra, uz, kako navode u resornom ministarstvu, stopu ugovaranja sredstava od 94 odsto.
Stručnjaci odlaze, država gubi prihode
Prošlogodišnje istraživanje Centra za evropske politike (CEP) pokazuje da postoji opasnost od odliva najkvalitetnijih stručnjaka zaduženih za poslove evropskih integracija, uključujući upravljanje fondovima Evropske unije i međunarodne pomoći.
- Službenici su najčešće nezadovoljni neadekvatnom platom i naknadama za prekovremeni rad, a zatim neprepoznavanjem vrednosti rada, izostankom nagrađivanja u skladu sa rezultatima rada, nedostatkom profesionalnog napredovanja, prilikama za dodatno usavršavanje koje im rad u upravi trenutno nudi - kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a.
Slična je situacija i u lokalnim samoupravama. Ni na ovom nivou ne postoji politika zadržavanja kadrova ili se ne primenjuje. Razlozi za odlazak stručnjaka za projekte su gotovo identični onima koje navodi CEP za državnu upravu. Iz CEP-a upozoravaju da nedovoljan broj stručnjaka dovodi do opadanja kvaliteta u obavljanju poslova, što na kraju može uticati i na gubitak prihoda države kroz raspoloživa bespovratna sredstva, čiji će iznos rasti nakon ulaska Srbije u EU.
