Zašto se EU bavi prugom Beograd-Budimpešta?
Neupućene je protekle sedmice iznenadila informacija da se Evropska unija oglasila povodom sporazuma Srbije i kineske strane o izgradnji brze pruge na liniji Beograd- Budimpešta, koji je Srbija potpisala sa kineskom stranom tokom samita Kina plus 16, u Budimpešti.
"Kina ne želi trgovinski rat"
Pruga bi, inače, trebalo da bude projektovana i finansirana od strane kineske državne železničke koorporacije i kineske banke, pa je ne malu pažnju privukla vest da se tim projektom bavi EU, tačnije da "nadgleda i procenjuje" da li je on u skladu sa zakonom EU o javnim nabavkama.
To je, kako u Briselu objašnjavaju poznavaoci, samo deo šire rasprave, koja se poslednjih godina vodi u EU, a tiče se stavljanja pod kontrolu investicija iz trećih zemlja koje sa sobom donose i politički uticaj.
Evropska unija i Kina su dva naveća trgovinska partnera na svetu, ali, kada su odnosi u oblasti direktnih investicija u pitanju, EU traži način da izbalansira razvojni potencijal investicija sa političkim i strateškim uticajem koji preko kineskog kapitala stiže direktno "u srce" Brisela.
Kada je konkretno Kina u pitanju, EU je u januaru 2014. godine pokrenula pregovore sa Pekingom o Bilateralnom investiocionom sporazumu. Sporazum za cilj ima da za investitore sa obe strane obezbedi predvidiv i dugoročan pristup tržištima Kine i EU, kao i da zaštiti investitore i njihove investicije.
Ko je "kineski trojanski konj u EU"?
Ipak, ono o čemu u Briselu i pojednim glavnim gradovima EU članica pričaju, a što se direktno ne navodi u zvaničnim dokumentima EU, jeste uticaj Kine kroz uloženi kapital na zajedničku politiku cele Unije.
Zvanično, Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove kažu da podržavaju zemlje članice koje imaju bilateralnu investicionu saradnju sa Kinom, ali napominju i da su tu da im pomognu da se obezbedi da te "aktivnosti budu u skladu sa odnosima Evropske unije i Kine".
Nezvanično se može čuti da su Mađarska i Grčka već "upozorene" da zbog samostalnih poslova sa Kinom mogu da postanu svojevrsni "kineski trojanski konj" u EU.
I dok EU i dalje traži funkcionalnu zajedničku ekonomsku i političku strategiju prema Kini, Viktor Orban, premijer Mađarske, uveliko najavljuje "pomeranje globalnog ekonomskog uticaja sa Zapada na Istok", pozivajući pritom Zapad da prestane da poriče tu činjenicu.
Za to vreme iz Kine poručuju da oni ne žele "trgovinski rat, koji neće doneti dorobit nikom", kao i da njihove investicije u Centalnoj i Istočnoj Evropi "nisu geopolitičko oružje", već "inkubator za pragmatičnu transregionalnu saradnju".
