Evro u Srbiji pao na niske grane: Jači dinar, tanji novčanik
Pred novogodišnje praznike dijaspora stigne u otadžbinu gde je dočeka oslabljen evro, pa uvek mora da potroši više, dok drugi dobro zarade. Ove godine, svi su izgledi, praznike će u matici obeležiti u poslednje vreme rekordno nizak evro, ali naši ljudi iz rasejanja na gubitku su i stoga što njihovi evri koje šalju rođacima vrede manje, pa moraju da im šalju više. Takođe, evidentno je da su na vrednosti izgubile i devizne penzije naših ljudi koji su se vratili u otadžbinu.
Politika NBS
Po srednjem kursu Narodne banke Srbije (NBS) evro košta svega 118,57 dinara, dok je pre tačno godinu dana bio 123,09 dinara. U isto vreme evro je stabilan na svetskom tržištu, pa je očito da je reč o jalovom jačanju dinara koje nije rezultat privrednog rasta u otadžbini, niti povećanog izvoza.
Najgore s dolarima
Devizni penzioneri u otadžbini su u različitom gubitku zbog naduvanog dinara, zavisno od toga koju valutu primaju.
* Penzije u evrima donose gubitak od pet odsto.
* Penzije povratnika iz Švajcarske vrede osam odsto manje.
* Dolarski penzioneri su u gubitku od čak 15 odsto.
- Prejak dinar je stvar monetarne politike Narodne banke Srbije. Naime, država u velikoj meri prodaje obveznice u dinarima i na taj način stvara se manjak domaće valute na tržištu. Uvoznički lobi je na dobitku, a izvoznici muku muče. Tako da je jak dinar poguban za privredu - kaže ekonomski analitičar Branko Pavlović.
Prema njegovim rečima, tačna je procena da su devizne penzije u evrima oslabile za pet odsto, a kad se pogledaju cene u radnjama pad vrednosti evropske valute je još drastičniji.
Ruže cvetaju političarima
- Sada za 100 evra možete kupiti osam odsto manje proizvoda nego lane u isto vreme. Jasno je da se dijaspora oseća oštećenom, jer rođacima u otadžbini mora za toliko da pošalje više novca, ako želi da ih pomogne ili izdržava na istom nivou - kaže naš sagovornik.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za "Vesti" da jak dinar odgovara domaćim političarima, jer naoko sve deluje lepše i ružičasto.
- Ruže cvetaju i uvozničkom lobiju, dok je jak dinar loš za dijasporu, turizam i izvoznike. Nisu na udaru samo devizni penzioneri s primanjima u evrima, nego i oni koji dobijaju dolare i švajcarske franke. Ovde sve valute slabe, osim dinara koji jača. Sada nam predstoje praznici i opet ćemo gledati klasično šišanje dijaspore - objašnjava naš sagovornik.
Sve poskupelo
proizvod novembar 2017. novembar 2016.
Kilogram svežeg mesa 4,8 4,0
Litar evrodizela 1,25 1,14
Komunalije za 50 kvadrata 68 65
Deterdžent 4,2 4
Kilogram banana 1,1 1
Litar voćnog soka 1,25 1,1
* Cene su izražene u evrima
Manje rate i kirija
Jačanje dinara dobra je vest za oko 100.000 korisnika stambenih kredita, kao i nekoliko desetina hiljada građana koji otplaćuju druge vrste bankarskih pozajmica indeksirane u evrima. Njima je rata u proseku smanjena za sedam do osam evra u odnosu na prošlu godinu.
Takođe, manje mesečne obaveze sada ima oko 260.000 podstanarskih porodica koje štede oko pet evra mesečno u odnosu na februar ove godine kada je koštao 124 dinara.
Ojađeni devizni penzioneri
Ekonomista Milan Ćulibrk kaže da su u odnosu na prošlu godinu naši povratnici koji penzije dobijaju u dolarima i švajcarskim francima u većem gubitku od onih koji dobijaju evre.
- Sve valute u Srbiji slabe, osim domaće, pa ispada da je dinar najjači na svetu. To je nelogično, jer imamo najsporiji privredni rast u Evropi, uz Ukrajinu i Makedoniju - objašnjava naš sagovornik.
Ima najava da će nacionalne Federalne rezerve SAD da povećaju kamate na dolare, i u tom slučaju će u Ameriku pohrliti oni koji sada kupuju srpske državne obveznice u dinarima po kamati od šest do sedam odsto. Stoga Ćulibrk ističe da ne zna koliko će trajati "igranka sa jakim dinarom".
Izvoz hrane nikad veći
Prema zvaničnoj statistici, cene u septembru ove godine bile su 3,2 odsto veće nego u istom mesecu lane. Inflacija je potvrđena i na srpskim kvantaškim pijacama, bez obzira na znatno jači dinar.
Agroekonomista Vojislav Stanković do novogodišnjih praznika predviđa rast cena hrane za najviše četiri odsto. Međutim, on smatra da je to proizvod psihoze koju su napravili trgovački lobi i mediji o navodnom manjku hrane usled suše.
- Realnost je da imamo dovoljno hrane za svoje potrebe i znatne količine za izvoz, koji će biti rekordan i preći 3,3 milijarde dolara do kraja godine - objašnjava Stanković.
Oktobar 2017. oktobar 2016.
Krompir 35 30
Kupus 30 20
Luk crni 25 23
Pasulj 220 200
Boranija 120 100
Jabuka 55 40
*Cene su izražene u dinarima
Hrana u Srpskoj kao zlato
U Bosni i Hercegovini cene hrane takođe rastu, ali ih zvanična statistika još ne beleži.
Građani Srpske, kako se navodi, nikada nisu plaćali skuplje krompir, kupus i luk, čije su cene u odnosu na prošlu godinu veće za dva, pa čak i tri puta. Sva ta poskupljenja, prenose lokalni mediji, posledica su suše. Međutim, i poljoprivrednici se slažu kako su cene u trgovinama preterane i da bi mogle biti niže i za 30 odsto.