Rotšild: Pripremite se za "jedinstvenu svetsku valutu"
Valuta je krv suverenog društva, odnosno krvotok neke slobodne države. Jedna svetska valuta krajnji je cilj svih postojećih valuta i masonskih čežnji jer u trenutku kad bankari suverenu državu ostave bez sopstvene valute oni postaju njeni gospodari i takva država postoji samo na papiru.
Ako je krvotok čitavog sistema novac, onda su gospodari tog sistema neizabrani bankari kojima je cilj da preko jedinstvene valute ograniče suverenitet država, piše hrvatski portal „Dnevno“.
Ključna reč u ovome je upravo - neizabrani, jer to znači da ti gospodari nacija koji drže valutni sistem u rukama nikome ne odgovaraju za svoja nedela, već predajom valute dobijaju apsolutnu moć nad svetom koji o njoj potpuno zavisi.
Svet bez papirnog novca
"Dajte mi kontrolu nad novcem u nekoj državi i nije me briga ko pravi zakone", rekao je Majer Amšel Rotšild, osnivač bankarske dinastije Rotšild, i ukratko objasnio njihovu ideju poslovanja u bezgraničnoj moći nad čovečanstvom, koju će im dati jedinstvena valuta, koja će se najverovatnije ostvariti kroz projekt "sveta bez papirnatog novca“.
Njihova moć u tom trenutku je bezgranična, a sloboda čoveka maksimalno ograničena jer je on kao zavisnik od tog sistema potčinjen svetskoj imperiji. Porodica Rotšild u vlasništvu je magazina „Ekonomist“ koji je pre 30 godina objavio članak u kojem predviđaju jednu svetsku valutu i jednu svetsku državu.
Ovaj ekonomski časopis izuzetno je uticajan iako je samo produžena ruka bankarskog carstva Rotšild i srodnih korporacija, i na mnogo načina, sredstvo pumpanja javnog mnjenja globalističkom Agendom koju sprovode.
Proročki tekst objavljen je u štampanom izdanju časopisa „Ekonomista“ 1988. godine, u vol. 306, pp 9-10, pod naslovom „Spremni za Feniks“.
Feniks je u tekstu pseudonim buduće jedinstvene valute kojem će gospodariti jedna svetska vlada.
Trideset godina od sada, Amerikanci, Japanci, Evropljani, i ljudi u mnogim drugim bogatim zemljama, a neki i u relativno siromašnima, verovatno će plaćati svoju kupovinu svi sa istom valutom.
Cene neće biti označene u npr. dolarima, jenima ili markama, već u, recimo, feniksima. Feniks će preferirati korporacije i kupci, jer će biti privlačniji nego današnje nacionalne valute.
Zona feniksa (jedne svetske valute) nametnuće stroga ograničenja nacionalnim vladama. Neće više postojati nešto kao nacionalna monetarna politika. Snabdevanje sveta feniksom bi bilo ugovorena preko nove središnje banke, koja bi nastala možda iz MMF-a. Stopa inflacije u svetu -i stoga, u uskim marginama, svake nacionalne stope inflacije - biće nameštena.
Svaka zemlja može koristiti poreze i javnu potrošnju kako bi se nadoknadio privremeni pad potražnje, ali one će morati pre da pozamljuju nego da štampaju novac za financiranje proračunskog deficita.
Bez pribegavanja inflaciji, vlade će biti prisiljene da pažljivije nego danas prouče svoje planove zaduživanja i kreditiranja.
To znači veliki gubitak ekonomskog suvereniteta, ali trendovi koji će činiti valutu feniks tako privlačnom će omogućiti da u svakoj državi nestane nacionalni suverenitet, piše u članku „Ekonomista“. Samo deset godina kasnije, 1998, „Ekonomist“ je ponovo promovisao jedinstvenu valutu, uz članak pod naslovom „Jedan svet, jedan novac“.
U skladu sa člankom iz 1988. godine, u ovom tekstu autor pokušava da objasni zašto centralizovan i kontrolisan sistem koristi globalnoj ekonomiji, dok u potpunosti zanemaruje činjenicu da će takva centralizirana globalna valuta biti masivan udar međunarodnog bankarskog kartela i vrhunac Rotšildovog bankarskog carstva. Jer stvaranje globalne valute daje prekomeran geopolitički kapital neizabranim međunarodnim bankarima, koji će potom preuzeti vlast od građana svakog naroda i njihovih predstavnika vlasti.
Da li je normalno da međunarodni bankari imaju takvu količinu političke moći na vrhu lanca?
