Korupcija nas je pojela
O malim i srednjim preduzećima u Srbiji kao motoru razvoja srpske privrede se samo priča, a ništa ne radi, ocenio je Milan Knežević, donedavno predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, istakavši da je i promena srpskog poslovnog ambijenta, ravna nuli. On je, tumačeći činjenicu da je Srbija skočila četiri mesta na listi zemalja po kvalitetu poslovanja, ukazao da je do tog pomeranja došlo na osnovu bržeg izdavanja građevinske dozvole, ali investitori do te dozvole treba "mečku da rode".
- Sve koruptivne radnje su ostale kod dobijanja lokacijske dozvole na koju se čeka i po čitavu godinu, a onda se građevinska dobije brzo za sedam dana - objasnio je Knežević za "Vesti".
Ako bi država zaista htela da pomogne privrednicima, onda prema njegovim rečima, treba da donese zakon o zanatima koji jedino Srbija nema, da smanji ne samo sadašnjih skoro 140 nameta, već i crno tržište preko kojeg se obavlja skoro polovina prometa.
- Premijerka Ana Brnabić dok je bila potpredsednica NALED sa preduzetnicima je formulisala stotinu problema i rešenja, ali je svega sedam odsto rešeno - kaže Knežević.
Domaći korisniji od stranaca
- Posle tranzicije manji broj društvenih subjekata prestaje da postoji, a tržište većinom uzimaju mala i srednja preduzeća koja su izgradila 34 objekta na 33.700 kvadrata, dok je opština za dolazak jednog investitora morala da izgradi specifičnu halu od 15.000 kvadrata za 12 miliona evra - dokumentovao je predsednik opštine Paraćin.
Da se mala i srednja preduzeća u lokalnim sredinama pokazuju kao korisnija u smanjenju nezaposlenosti od velikih stranih investicija, otkriva analiza poslovanja preduzeća i nezaposlenosti od 2000. do 2016. Zato predsednik opštine Paraćin Saša Paunović na primeru ovog grada ističe kako je pogrešno promovisati samo velike direktne strane investicije, a zanemarivati efekat malih domaćih poslodavaca.
- U Paraćin se od 2000. do 2012. slilo 248 miliona evra direktnih stranih investicija kojima nije smanjena nezaposlenost, jer je i dalje na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 7.597 ljudi. Tim investicijama modernizovane su fabrike pa nema potrebe za radnom snagom ili su one propale - naveo je Paunović.
Katastrofalna situacija
- Svaki šesti biznis se kod nas gasi, 46.000 preduzeća je u blokadi, a 39.000 nije predalo završni račun, dok je udeo sopstveničkog kapitala sa 35 odsto, najniži u Evropi - opisao je Milan Knežević sadašnje stanje.
On kaže da su Srpska fabrika stakla, cementara Novi Popovac i štofara "Krsmanović", imale 8.000 radnika, a posle tranzicije 1.186, dok su mala i srednja preduzeća od 2000. zaposlila 2.700 ljudi, što znači da se tu jedan gigant smestio. Prema njegovim rečima to znači da treba promeniti težište ekonomske politike i jačati domaću privredu. Podatak da je registrovano 337.000 privrednih subjekata, od kojih 99 odsto mala preduzeća, izneo je predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković, ocenivši da su oni ogroman rezervoar za zapošljavanja.
- Neophodno je da država smanji fiskalne i parafiskalne namete tim poslodavcima radi izvesnije budućnosti - kazao je Atanacković.
