Srbiji potrebno oko 14 milijardi evra za sprovođenje ekoloških propisa
Srbiji će u narednih 20 godina biti potrebno oko 14 milijardi evra za sprovođenje ekoloških propisa, a najveći deo tih sredstava se odnosi na sektor voda, industrijsko zagadjenje i velika ložišta, rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Zoran Vujović.
Upravo zato, treba osnažiti kapacitet privrede i snažnije je uključiti u kreiranje zakona, dodao je Vujović na konferenciji posvećenoj desetogodišnjici Globalnog dogovora u Srbiji, koju su organizovali Globalni dogovor UN u Srbiji u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Kabinetom ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i stalnom koordinatorkom UN u Srbiji.
- Najveći deo tih sredstava odnosi se na sektor voda, industrijsko zagađenje i velika ložišta - istakao je Vujović na otvaranju konferencije, govoreći o sistemu zaštite životne sredine.
Upravo zato, smatra, kao i zbog činjenice da privreda zajedno sa građanima treba da ponese najveći teret prilagođavanja ekološkim zahtevima, uporedo sa osnaživanjm kapaciteta privrede - treba povećavati kapacitete privrede.
Od suštinske važnosti je, kaže, i snažnije uključivanje privrede u kreiranje zakona i učešće u javnim raspravama nacrta dokumenata.
- Na tome mi iz PKS-a stalno insistiramo i sprovodimo u praksi - kazao je Vujović.
U svetu i u EU, u toku je proces tranzicije ka Industriji 4.0, kazze on, a Srbija mora da drži korak, ukoliko ne želi da "nestane sa industrijske mape".
"Industrija 4.0 je podjednako značajna za sve u lancu proizvodnje, od velikih internacionalnih kompanija do malih dobavljača", rekao je potpredsednik PKS-a.
Vlada Srbije smatra da je rad na implementaciji ciljeva održivog razvoja brži korak ka evropskom putu i ka bržem otvaranju novih poglavlja, ukazala je ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović, koja je na čelu radne grupe za sprovodjenje Agende UN o održivom razvoju do 2030.
Đukić Dejanović je kazala da posvećenost Agendi 2030 ne treba da se iskazuje samo kroz državnu politiku, već da ona treba da dodje do običnog čoveka i dodala da je u skupštini Srbije formirana fokus grupa kako bi se poslanici upoznali sa ciljevima održivog razvoja i širili ih u razgovorima sa lokalnim zajednicama.
Srbija prati globalni trend izveštavanja o održivom poslovanju koji u poslednje dve godine uključuje i izveštavanje o ostvarivanju ciljeva održivog razvoja, ukazala je predsednica Upravnog odbora O Globalnog dogovora u Srbiji iz kompanije KPMG Marijana Pavlović.
- Istraživanja KPMG, koje je obuhvatilo 4.900 preduzeća u 49 zemalja, pokazalo je da dve trećine od 250 najvećih svetskih firmi sada uključuju i nefinansijsko izveštavanje u svoje godišnje finansijske izveštaje - rekla je ona.
Ekološka i socijalna pitanja, kao što su klimatske promene, nestašice vode, ljudska prava, sve više će se smatrati finansijskim, a ne nefinansijskim pitanjem. Od kompanija će se očekivati da u svoje izveštaje uključe i ove teme, kao i rizike i pozitivne efekte koje njihovo poslovanje može imati u kratkoročnom i dugoročnom periodu, obrazložila je predsednica UO Globalnog dogovora u Srbiji.
Srbija je, kada se pridružila inicijativi UN Globalnog dogovora 2007. godine, imala 11 kompanija uključenih u mreži, već 2010. je proglašena za jednu od tri najnaprednije mreže sveta, dok danas broj čak 111 kompanija, istakla je Marijana Pavlović.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji u Srbiji Karla Herši je rekla da 10 godina Globalnog dogovora u Srbiji pokazatelj saradnje izmedju civilnog sektora i Vlade i da pokazuje spremnosti i volju Srbije da se implementira Agenda 2030.
