Banaćanin koji je uspeo: Trn u oku bankama
Srbin ruši dolar, glasio je jedan od naslova u beogradskoj štampi kojim je predstavljen inženjer organizacionih nauka Radovan Bajić. U razgovoru za "Vesti", ovaj mladi čovek, verziran u savremene informacione tehnologije, odbacuje ovu bombastičnu kvalifikaciju.
- Prejak je to naslov, a i nije suština u rušenju dolara - kaže Bajić na početku razgovora za "Vesti" čiji je povod klaudkoin, novi virtualni novac u čijem kreiranju su učestvovale 24 osobe iz celog sveta, od Amerike, Rusije, Kube, afričkih i evropskih zemalja i jedan Srbin - naš sagovornik.
Za mnoge ljude koji nisu upućeni u informatički svet pojam sajber novac ili kriptovaluta su misaone imenice. Kako biste im objasnili šta je to kriptovaluta?
- Svi znaju za tradicionalne valute, dolar, evro, jen... Kriptovalute, odnosno virtuelni novac, jeste novac koji ljudi mogu da čuvaju u digitalnom svetu. Prva kriptovaluta je bio bitkoin koji je krenuo pre sedam-osam godina i on je rađen na jednoj drugoj tehnologiji u odnosu na RAIDA, tehnologiju koju mi koristimo, a što podrazumeva nezavisan niz administratora koji ga održavaju. Za razliku od drugih kriptovaluta, mi smo obezbedili koezistentnost, odnosno da u svakom momentu sistem bude dostupan i zaštićen.
Ko je osmislio klaudkoin?
- Nas 24, predvođeni profesorom informatike iz Kalifornije Šonom Vordingtonom. Našli smo se na internet forumima, zaključivši da razmišljamo isto - da trenutni finansijski sistem uzima ogromne nadoknade, provizije za razne usluge i posredovanja. U stvari, ni za šta. Na primer, da novac koji ste kao frilenser zaradili u inostranstvu prebacite u Srbiju legalnim putem izgubite skoro 30 odsto njegove vrednosti.
Banaćanin koji je uspeo
Radovan Bajić (37) je rodom iz Kikinde. U Beogradu je završio Fakultet organizacionih nauka koji poslednjih godina izbacuje generacije mladih i prodornih stručnjaka iz IT sektora.
Od početka svog profesionalnog rada, a radio je u domaćim i stranim kompanijama, radi kao administrator i IT menadžer, fokusirajući se na zaštitu baze podataka. Kaže da je uvek bio sprega između biznisa i IT, objašnjavajući poslovnim ljudima zašto je važno investirati u informacione tehnologije.
Odskora je u braku sa Aleksandrom, pravnicom, pa se nadaju da će u dogledno vreme proširiti svoju porodicu.
Kako se došlo do imena?
- Tako što se u IT svetu klaud vezuje za nešto virtuelno, a koin je novčić. Voleli bismo da klaudkoin ljudi prihvate kao virtuelni novac, a ne samo kao kriptovalutu jer je istraživanje pokazalo da se kriptovalute vezuje isključivo za investiciju. Naš plan je da se klaudkoin koristi u maloprodajnim lancima, da imamo transfer i konverzuju novca. Kad kažemo virtuelni novac, on je više primamljiv ljudima kao sredstvo plaćanja, dok kripotvalutu doživljavaju kao investiciju. Odnosno, ne očekuju da će išta kupiti za taj novac, već da će svoju početnu investiciju kupovinom te kriptovalute isplatiti i da će njenom prodajom zaraditi.
Ako sam dobro razumela, trenutni vlasnici klaudkoina ne mogu da ga koriste kao sredstvo plaćanja za kupovinu preko interneta?
- Radimo na tome da bude sredstvo plaćanja kad se nešto kupuje preko interneta. Trenutno smo u pregovorima sa retail lancima. Pravi se online banking. Pri kraju su pregovori sa jednom američkom kompanijom koja bi sa milion dolara početnog kapitala garantovala retail lancima da će moći da konvertuju klaudkoini u opipljivu valutu.
Ako se vaši planovi ostvare, da li bi vlasnici klaudkoina jednog dana mogli da pazare u prodavnicama robe široke potrošnje?
- Da, i to uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu. Dođete do kase i skenirate aplikaciju. To je jedan vid, a drugi je da imate jedinstvene kodove i možete da zapamtite taj kod i da ga izdiktirate kasirki.
I to govorim u prisustvu drugih kupaca koji mogu da ga zapamte?
- Jednom upotrebljen klaudkoin više ne može da se upotrebi. To je kada nećete da koristite aplikaciju na mobilnom telefonu. Čak smo išli na to da ako vam ukradu mobilni telefon da nakon određenog vremena dobijate svoj novac nazad. Ako znate da nam date inicijalni broj koji ste importovali. Oglasimo nevažeće klaudkoine koje ste kupili i onaj ko vam je ukrao telefon neće moći da ih koristi za plaćanje, a stavljamo novu količinu klaudkoina na vaše ime.ž
Ostajem ovde
Planirate li da odete iz Srbije u potrazi za bolje plaćenim poslom?
- Naprotiv, želim da ostanem i da radim u Srbiji. Imao sam ponude velike kuće nemačke automobilske industrije, čak sam pre šest godina bio na probnom radu, ali sam se posle dve nedelje zahvalio na šansi. Navikao sam da imam prijatno radno okruženje i moja filozofija je da radim da bih živeo, a ne obrnuto. Mislim da trenutno takva filozofija življenja postoji samo na prostoru bivše Jugoslavije.
Kako biste prosečnog građanina ubedili da je za njega dobro da poseduje klaudkoin?
- U ovom momentu klaudkoin može da se posmatra kao dobra investicija. Jedan klaudkoin će za godinu dana imati veću vrednost od jednog dolara. Trenutno je oko 10 centi. Tako da se može posmatrati kao investicija.
Na osnovu čega bazirate svoj optimizam da će se kupcima ove kriptovalute za godinu dana desetostruko isplatiti?
- Na osnovu analize i dosadašnjeg rasta. Od momenta kada smo ga lansirali, poslednjih dana februara i početkom marta ove godine, vrednost je bila 0,01 dolar, što znači da je već za ovih nekoliko meseci skočila vrednost devet puta. Sve što smo projektovali se obistinilo i na osnovu toga tvrdimo da će biti ostvarene te vrednosti. Neozbiljno je bilo kome davati stopostotne garancije da će tako biti, ali to je naša projekcija iza koje čvrsto stojimo.
Kakav je odnos Svetske banke prema upotrebi kriptovaluta?
- Protive se, ne žele da je prihvate kao sredstvo plaćanja, zato što će ogroman procenat zarade bankarskog sistema biti izgubljen.
Po pravilu, svi koji su "zaratili" sa bankama izašli su kao poražena strana. Čeka li i vaš sajber novac takva sudbina?
- Ne, čak i ljudi iz bankarskih sistema ulažu u klaudkoin. Navešću vam primer baš iz Srbije. Jedan od direktora jedne naše poslovne banke je u startu kupio klaudkoine za određenu sumu novca i nakon mesec i po dana je prodao samo deo kojim je povratio svoju prvobitnu investiciju. Ostatak nije želeo da proda jer će da ih koristi u budućnosti za plaćanje ili čeka da im vrednost bude uvećana. Reći ću vam i ovaj podatak. U poslednje četiri nedelje na prostoru bivše Jugoslavije kupljeno je klaudkoina u vrednosti od 189.000 dolara. Imali smo i slučaj dve kompanije koje su htele svoje proizvode da prodaju za klaudkoine, ali je problem bio što se jedna od njih bavi proizvodima za vojsku, a mi imamo pravilo da ne možemo da sarađujemo s vojnom industrijom.
