"Većina Nemaca živi u iluziji da Nemačkoj dobro ide"
Nemačka ima suficite na kojima joj svet navodno zavidi i ponosi se svojom ekonomskom politikom, ali takvi suficiti nisu nikakva prednost za Nemačku i Evropu, smatra bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis.
- Samodopadnost je najgori neprijatelj jedne drave a moji sunarodnici su se već jednom uljuljkali u pogrešnom uverenju da su uspeli - navodi Varufakis, prenosi Dojče vele.
On dodaje da je to naravno bila iluzija koju danas skupo plaćamo.
- Bojim se da većina u Nemačkoj isto tako živi u iluziji da Nemačkoj dobro ide - kaže Varufakis.
Beskrvna predizborna kampanja je odraz pogrešne izvesnosti koju su stvorila tri nemačka suficita: preduzeća štede, privatna domaćinstva štede, frankfurtske banke plivaju u novcu koji im pristiže iz drugih evropskih zemalja. Čak je i budžet u plusu. No, ti suficiti su znak slabosti, a ne snage. To su predznaci velikih teškoća koje većinu Nemaca čekaju u budućnosti", navodi Varufakis.
- Razmislite na minut o sledećem: privredi suficit od gotovo deset odsto bruto drutvenog proizvoda znači da država ono to je uštedela mora da prenese u inostranstvo kako bi investirala u zemljama sa deficitom. Da li je to pametno, pre svega kada nemački kapital u inostranstvu proizvodi balone koji će jednom morati da puknu (kao to se to desilo u Grčkoj i Španiji) - ukazuje on.
Varufakis se pita i koliko je pametno pouzdati se u priliv kapitala frankfurtskih banaka da bi se pokrila njihova platežna nemoć, posebno kada znamo da taj cunami stranog novca preplavljuje Nemačku zato to su italijanski ili francuski vlasnici kapitala upravo izgubili nadu u sopstvene privrede?
Naposletku, koliko je za nemačkog ministra finansija racionalno da se raduje budžetskom suficitu koji počiva na negativnim kamatama, kada znamo da te kamate (a) opterećuju nemačke penzione kase i (b) čuvenu švapsku domaćicu dovode do očajanja kada razmilja o političkom establimentu Nemačke?
Nemačkoj je potrebna otvorena debata među građanima o pitanju kako se valja odnositi prema pretnji koju suficiti danas predstavljaju za nemačko društvo, kao što je Grčkoj pre nekog vremena bila potrebna debata o tome kakvu pretnju su značili nai deficiti.
Amerika više ne može da se stara o svetskoj ekonomiji
Istorijski gledano, Nemačka za svoj status na kojem joj zavidi ceo svet ima da zahvali društvenom ugovoru koji je nemačkoj radničkoj klasi obezbedio visok stepen sigurnosti radnog mesta (i sedišta u nadzornim odborima velikih preduzeća), a obezbeđena je i fleksibilna, regulisana, liberalna, atmosfera u kojoj preduzeća mogu da cvetaju. No, to je bilo moguće samo dok su se SAD u ime Evrope i, naravno, Nemačke, starale i o makroekonomskom okruženju, dodaje on.
Nažalost, Amerika posle krize iz 2008. više ne može da igra tu ulogu, a nemačka radnička klasa iz godine u godinu oseća kako taj štit sve više puca.
Sada je na Nemačkoj i na ostalim Evropljanima da stvorimo dobar mehanizam kojim ćemo moći da unutar Evrope pametno raspolažemo našim deficitima i suficitima. Ako u tome ne uspemo, biće to neuspeh Evrope, pa i Nemačke, pa će i sama civilizacija biti u opasnosti.
U aktuelnoj predizbornoj debati izgleda kao da nijedna stranka nije zainteresovana za tu temu. Srećom, ima mnogo pametnih članova aktuelnih stranaka koji su prepoznali neophodnost preorijentisanja nemačke politike.
