U kandžama kredita: Banke novi okupatori

Problem srpske privrede nije u lenjosti i nepreduzimljivosti njenih građana, kako govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić, već u nesposobnosti, neprofesionalizmu i očajnom kvalitetu bezidejne političke i "stručne" elite - ocenio je u intervjuu za "Vesti" privrednik Milan Knežević koji smatra da je rešenje nagomilanih,godinama nerešavanih problema moguće ako nova Vlada usvoji iskustva nemačke racionalnosti i japanske posvećenosti i ako bude menjala uslove privređivanja u oročenom vremenu.

mc. rs

Milan Knežević, privrednik

Verujete li da predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić to može ?
- Godinama je Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika sarađivala sa NALED-om na čijem je čelu jedno vreme bila Brnabićeva. Njihova "Siva knjiga" sadrži više od 100 definisanih problema koji opterećuju poslovanje domaćih privrednika i veliki broj problema sa kojim se sreću inostrani investitori. Definisani su po nadležnostima ministarstava i za njih su ponuđena stručna rešenja, ali je za dve godine rešeno svega šest odsto. Izbor Brnabićeve za premijerku daje joj mogućnost da sprovede u delo ono što je sa nama godinama predlagala. Plašim se, međutim, da je sistem toliko inertan i zapušten i da ga je nemoguće promeniti.

Kako tumačite veliku prašinu koja se podigla zbog angažmana predsednika Srbije prilikom otvaranja švedske robne kuće Ikea?
- Halabuku, kao i lično angažovanje predsednika Srbije u marketinškoj promociji ove firme, domaći privrednici su doživeli kao još jedno od poniženja. Zašto predsednik ne ode na otvaranje neke pekarske radnje u Nišu? Ne postoji nikakva pravno-statusna razlika između bilo kog preduzetnika i ove kompanije. Ikea radi u interesu privatnog kapitala po principu prodaje sa skladišta, prepuštajući kupcima montažu kupljenih delova nameštaja. Kompletan asortiman robe se uvozi, pa je nejasno zašto se pravi takva predstava od dolaska jedne inostrane trgovačke kompanije?

Smatrate li da će Ikea, kako se čulo, "zatvoriti" domaće proizvođače nameštaja?
- Njen dolazak će ugroziti funkcionisanje izuzetno vitalne domaće proizvodnje nameštaja kojoj će se smanjiti obim plasmana. Inače je otvaranje Ikee u Srbiji odslikalo i naš nacionalni provincijalizam. Kakva smo to zemlja u kojoj dolazak jedne kompanije izaziva neviđen interes celog državnog vrha i građana?

Spadate li u domaće privrednike koji su protiv subvencija za strane investitore?
- Da, jer su protivustavne. Ustavom je zagarantovana jednakopravnost svih pravnih subjekata na teritoriji Srbije. Privrednici izdvajaju sredstva u budžet radi finansiranja javnih interesa, a političari ih potpuno diskreciono dodeljuju kroz subvencije privilegovanim firmama, uglavnom stranim. Ispostavlja se da mi privrednici finansiramo sopstvenu nelojalnu konkurenciju. Nikada nije izvršena nijedna analiza ulaganja ogromnih sredstava koja su podeljena. Verovanje da će ovakvim privilegijama doći do bržeg razvoja zemlje je veoma naivno.

Zbog čega mislite da je naivno?
- Najveći deo tih firmi funkcioniše kao protočni bojler, sve uvezu, dorade sa jeftinom radnom snagom i sve izvezu. Posle tri godine, koliko su u obavezi da zadrže subvencionisane radnike, firme mogu da pokupe tehnologiju i odu. Recimo, neto devizni priliv Fijata je manji od izvoza maline ili deset puta manji od izvoza kukuruza.

Kako biste ocenili srpsko tržište?
- Jako je plitko, ograničeno niskom potrošnjom zbog malih primanja građana i visoke stope nezaposlenosti. Veliki deo tržišta je definisan tako da su šanse za započinjanje biznisa izuzetno male. Stalno savetujem preduzetnike da oprezno ulaze u biznis, jer odgovaraju i svojom privatnom imovinom za poslovanje preduzetničkih radnji. Država ih, različitim, mizernim podsticajima, uvlači u svet biznisa prepuštajući ih zakonima potpuno neuređenog tržišta na kojem nelegalna, crna zona i siva ekonomija zauzimaju više od 40 procenata.

Nedavno ste rekli da se Srbija kolonizuje. Zašto to mislite?
- Umesto osvajanja novih teritorija ratovima, kolonizacija velikog broja zemalja vrši se sofisticiranim modelima plasmana kapitala, robe i usluga. Slobodno tržište ne postoji. Mnoge razvijene zemlje su dostigle visoke stope razvoja privilegijama da štampaju i plasiraju novac umesto robe. U svetu trenutno ima četiri puta više kapitala nego robe. Udarne, jurišne formacije čine banke koje su samo Srbiju zadužile za 45 milijardi evra. Toliko su dugovi države, građana i privrede. Na ime kamata za javni dug potrebno je godišnje izdvojiti oko 1,3 milijarde evra. Građani se stimulišu da troše iz kredita što stvara veštačku tražnju za uvoznim robama, a ostavlja ogroman dug našim potomcima. Prihodi od kapitala su četiri puta veći nego prihodi od rada, robe i usluga. Svet se guši u kapitalu.

U čijem kapitalu?
- U SAD četiri najbogatija čoveka raspolažu istom količinom kapitala kao 3,5 milijardi ljudi, a jedan menadžer je u Americi 2014. zaradio četiri milijarde dolara."Povampireni" kapital više niko ne može dovesti u funkciju ujednačenog društvenog razvoja. Veliki broj građana nema ništa od toga što će bogataši postajati sve bogatiji, baš kao što se zemlje u razvoju neće nikad značajno razviti. Značajnu finansijsku supstancu isisaju banke, uvoznici i lizing aranžmani, zatim se preuzimaju javna preduzeća i prirodni resursi, a države pretvaraju u puke nerazvijene kolonije. Nažalost, kapital ima zavičaj, a on se nalazi u razvijenim zemljama, ne kod sirotinje. Visoka primanja se štite imigracionom politikom, a ne slobodnim tržištem rada. Nije vozač iz Evrope šest puta produktivniji od onog iz Indije, a toliko mu je veća plata. Proces globalizacije je sada sasvim jasan, bogati će imati sve više nauštrb siromašnih.