"Vesti" u Švajcarskoj: Kupac je retko na dobitku
Retko koji narod sakuplja toliko revnosno potrošačke kartice kao Švajcarci, a "zaraza" je prešla i na naše zemljake koji žive i rade u Švajcarskoj.
Prema najnovijim podacima, u opticaju je trenutno više od 14 miliona ovih kartica, među kojima prednjače Coop Superkard(3,17 miliona) i Kumulus kartica Migrosa (3 miliona). One se često koriste pa se tako u Migrosu astronomskih 79 odsto prometa obavi uz Kumulus karticu, a u prodavniciama Coop-a je taj broj 72 odsto. Jedino diskonti Dener, Aldi i Lidl nemaju potrošačke kartice.
Međutim, za potrošače je korist od ovih kartica krajnje simbolična, svejedno koji je trgovački lanac u pitanju, pokazalo je istraživanje uporednog portala Verivoks. Po pravilu se štedi jedan odsto novca koji se potroši, pa tako onaj ko potroši 1.000 franaka, na primer, biva nagrađen sa svega deset. Ekspert Ralf Bejeler iz Verivoksa misli da je jedan procenat malo. Ko lukavo iskoristi akcije može da uštedi više novca: Recimo, kod Coop-a se može dobiti 1,41 odsto rabata ako se iskoriste godinama skupljani bonovi. Kod Manora je to dva odsto ako se plaća karticom.
Nejasna nova pravila
Švajcarska zaštita potrošača (SKS) upozorava na to da od 3. jula važe nova poslovna pravila za kartice koje korisnici automatski prihvataju, a kojima nedostaje transparentnost. Kupci se po tome dele na različite nivoe poverenja, ali u koje i sa kakvim efektima, i dalje je nejasno.
Migros se oglasio i naveo da Kumulus program nema uticaja na cene koje se orijentišu prema tržištu i nisu u vezi sa potrošačkim karticama. Godišnje ovaj koncern izruči trocifreni milionski iznos u formi Kumulus bonova, koji se stoprocentno realizuju.
- Potrošačku karticu Coop Supercard supruga i ja imamo odavno. Ona je više kao motivacija da kupujemo stvari u Coop-u, koji je drugi najveći prehrambeni lanac marketa u Švajcarskoj. Prilikom svake kupovine moramo pokazati karticu, kako bi prodavačica skenirala i dobijemo automatski poene na toj kartici. Za jedan franak upisuje se jedan poen ili punkt. Kada se nakupi 1.000 poena, može da se kupi nešto u Coop-u za 10 franaka. Da budem iskren, ja o tome ne vodim računa. O tome se stara moja žena - kaže Ljubiša Mladenović koji živi u Minhvilenum, a rodom je iz Rataja kod Aleksandrovca.
Uz benzin veća ušteda
Predrag Firulović iz Herisaua već nekoliko godina ima Coop Supercard.
- Žena vodi računa o bodovima. A za mene je prednost što nam upisuju poene i kad točimo benzin na Coop -ovoj pumpi. Nije neka para, ali sakupi se. Skoro svaki dan kupujemo namirnice u Coop-u a i benzin svake nedelje točimo, tako da se stalno upisuju poeni. Kada se nakupi 5.000-6.000 poena onda može da se prođe jedan vikend džabe, bez plaćanja jer unovčimo te poene - kaže Firulović.
Stručnjaci inače osporavaju ove bonus-kartice, koje su preuzete iz Amerike, iako su u Švajcarskoj veoma popularne. Tako Adrijene Suvada, stručnjak za marketing, smatra da obe strane to košta - potrošači plaćaju davanjem svojih podataka, a firme moraju da finansiraju delom obimne programe. Ona smatra da su na dobitku ipak koncerni, koji na taj način dolaze do neprocenjivih saznanja o profilu kupaca i prema njima prilagođavaju svoju ponudu. Kupci kao korisnici kartice gube kontrolu nad svojim podacima i to može da se upotrebi protiv njih, na primer, tako što neće dobiti određenu ponudu.
Korisni saveti
* Budite oprezni u pogledu personalizovanih akcija i popusta.
* Razmislite svaki put da li vam je zaista potreban proizvod sa popustom i izbegavajte neplansku kupovinu.
* Ne dozvolite da vas bonovi odvedu dotle da potrošite više novca nego što planirate.
* Čitajte uslove korišćenja kartica.
Eksperti smatraju da se ljudi ne ponašaju racionalno pri kupovini i da se lako povode za raznim akcijama i na kasi ne vode računa da li su nešto zaista uštedeli.
