Tajna švajcarske banke: Bila veliki oslonac nacistima, pa učestvovala u stvaranju evropske monetarne unije
Banka za međunarodna poravnanja (BIS), tajanstvena banka iz Švajcarske, uspostavljena je kako bi pazila na isplate ratne odštete nakon završetka Drugog svetskog rata. Međutim, u knjizi Baselski toranj, britanskog autora Adama LeBora tvrdi se da je ista ta banka bila tajni, ali i kritično važni, uticaj na svetsku privredu u proteklih 80 godina.
Danas je BIS najvažnija banka na svetu, uveren je LeBor. Banka bez ikakvog sistema kontrole i nadgledanja, a već decenijama stoji u centru globalne mreže novca, moći i tajnog uticaja na čitav svet. Njujork Tajms napominje da BIS doista ima zanimljivu i dugu istoriju, a posebno je zanimljivo da je BIS redovno bila negde u blizini prelomnih događaja. Bili su tamo kad je američko tržište akcija propalo dvadesetih godinama prošlog veka.
Bili su aktivni igrači u Drugom svetskom ratu, a bili su i autori samih početaka evropske monetarne unije. Ipak, važno je napomenuti da BIS ipak nudi važne lekcije nedostatka morala u nekim finansijskim institucijama i zbog toga je bitno bolje kontrolisati međunarodni tok novca.
Moćne porodice koje su se obogatile na nacistima BIS je nastala u tajnosti tridesetih godina prošlog veka, a delimično je za njen nastanak zaslužan i slavni bivši guverner engleske centralne banke Montagju Norman. On je hteo da osnuje novu banku koja će poslužiti kao mesto za sastanke guvernera centralih banaka, daleko od očiju javnosti, daleko od političke kontrole.
Oberučke je tu ideju prihvatio Hjalmar Šaht, danas pomalo zaboravljeni šef Rajhsbanke u vreme najvećeg rasta nacističke provrede. Dok je Šaht dogovarao smanjenje ratne odštete, dok je pokušavao podići nemačku privredu, istovremeno je pomagao Adolfu Hitleru u izgradnji nemačke ratne mašinerije koja će pokoriti veći deo Evrope samo nekoliko godina kasnije. Hitler je bio toliko oduševljen Šahtovim uspesima da je jednom prilikom rekao: "Čak i u finansijskom svetu pokazujemo da je inteligentni Arijevac sposobniji od Jevrejskih kolega".
Početak Drugog svetskog rata označio je i početak najsramnijeg perioda u istoriji banke, a možda i čitavog bankarstva. Švajcarska je tada službeno bila neutralna, a samim time je i Basel odnosno BIS ostao neutralan. Međutim, BIS je puno više sarađivao sa nacistima. Omogućili su im trgovinu zlatom ukradenom iz okupiranih država, ali i pokradeno od žrtava logora smrti, što je pak omogućilo Rajhu kupovinu sirovih materijala i nastavak rata.
Saradnja im je išla tako dobro da je jedan od šefova Rajhsbanke izjavio da je BIS jedina strana podružnica nemačkog bankarstva. Američki predsjednik BIS-a, Tomas Mekkitrik redovno je davao nacistima informacije o privredi i finansijskim planovima ostalih država i nije mu nimalo smetalo da je Hitlerov lični bankar. Sve je to banka preživela, a od šezdesetih godina prošlog veka je pomagala u stvaranju evropske monetarne unije, ali sada veću važnost ima Evropska centralna banka koja služi kao savetnik i kontrolor centralnim bankama država koje koriste evro kao valutu.
