Bitkoin vredniji od unce zlata
Početkom godine analitičari su predviđali da bi zbog produžene ekonomske nesigurnosti u velikim ekonomijama vrednost bitkoina mogla da raste tokom 2017, ali ovoliki rast je malo ko očekivao. Najpoznatija digitalna valuta skoro je utrostručila vrednost od marta kada je sa 1.260 dolara dostigla uncu zlata. Ovih dana je stigao do bezmalo 3.000 dolara, u optimističnoj atmosferi da mu sledi šire prihvatanje, usled rastuće potražnje u Aziji i posle odobrenja regulatora u Japanu.
Novi rekord zbunio je stručnjake za valute. Da li je bitkoin zlato za tzv. generaciju milenijumaca, njihova umetnost (kao što neko kupuje vredne slike) ili samo mehur koji će pući, pitaju se mnogi. Iako se koristi kao sredstvo plaćanja, što je osnovna funkcija novca, kažu da se zbog drugih osobina pre može tretirati kao zlato ili umetnost.
Neki investitori smatraju da su digitalne valute neka vrsta sigurnosti u sve neizvesnijem svetu. Potražnja je na primer rasla za vreme najveće krize u Grčkoj 2015. godine, posle podrške bregzitu i kada je Donald Tramp pobedio na izborima, zbog čega ga neki nazivaju „fondom za katastrofe”.
Smatralo se da je Kina najveći krivac za skok bitkoina u martu jer je tamo zavladala velika potražnja kako bi se izbegla stroga pravila za iznošenje novca (50.000 dolara godišnje, što je nekima malo). Tri najveće kineske berze bitkoina su nedavno ukinule četvoromesečni moratorijum koji su same uvele posle pretnje centralne banke da će zatvoriti one koje krše pravila o pranju i iznošenju novca.
Bitkoin postoji od 2008. godine i ne zna se tačno ko stoji iza njega. To je prva valuta bez centralne banke koja bi kontrolisala koliko će bitkoina biti proizvedeno i koja mu je vrednost. Nju određuju kupci, odnosno zavisi od potražnje.
Može da se koristi potpuno anonimno, zbog čega ga mnogi smatraju valutom podzemlja interneta – da se izbegne plaćanje poreza, opere novac ili plate neke nedozvoljene porudžbine. Druga važna karakteristika je nestabilnost – u jednom periodu, od 2013. do 2015. godine, sunovratio se sa 1.100 na samo 230 dolara.
Maksimalan broj "novčića” određen je algoritmom i iznosi 21 milion bitkoina. Sada ih ima oko 16 miliona i ceo proces će se završiti 2140. godine, a najveći deo u narednih 10 do 15 godina.
Većina ljudi ga posmatra kao investiciju, ulaganje u nešto što veruju da će biti još vrednije. Dosta robe i usluga može da se i kupuje bitkoinima i drugim kriptovalutama.
Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država gde je nadležna komisija dva puta odbila zahtev da uvede bitkoin u pravne okvire, Švedska, Švajcarska, Japan i Italija prihvatile su ovu valutu i usvojile regulativu.
Putin zainteresovan za etereum
Ruski predsednik Vladimir Putin sastao se na marginama foruma u Sankt Petersburgu sa Vitalikom Buterinom, osnivačem etereuma, druge po vrednosti kriptovalute. Rekao mu je da podržava njegove planove da sa lokalnim partnerima izgradi mrežu kontakata kako bi se u Rusiji primenio blokčejn. Reč je tehnologiji koja je razvijena za potrebe bitkoina, ali je u međuvremenu njen potencijal postao važna tema u mnogim oblastima, a posebno u finansijskom sektoru, jer bi kriptovalute mogle da učine onlajn transakcije jednostavnijim i sigurnijim.
Ruska centralna banka već je primenila tehnologiju na kojoj se zasniva etereum kao pilot-projekat za obradu onlajn transakcija Sberbanke, čiji se direktor odavno zalaže za bržu regulaciju virtualnih valuta. Cena etereuma je u poslednja tri meseca skočila sa 19 na oko 220 dolara.
Zamenica guvernera ruske centralne banke Olga Skorobogatova rekla je nedavno da će banka razvijati nacionalnu kriptovalutu kao virtuelni pandan rublji „jer je to budućnost”.
Nestašica grafičkih kartica
Bitkoini i druge digitalne valute dobijaju se u procesu "rudarenja” na moćnim računarima koji su uključeni u rešavanje složenih matematičkih problema. Zbog povećanog broja „proizvođača” došlo je i do nestašice AMD grafičke kartice. Za samo nekoliko meseci "rudari” mogu da vrate novac koji su utrošili na kupovinu kartice.
