Srbin razvio biznis, priča se u celoj Evropi
Dok mnogi heljdino brašno koriste tek ponekad, meštani Zlatara gotovo svakednovno na trpezi imaju domaću heljdopitu.
Sve je više pekara koje je nude u svom asortimanu, ali samo se na Zlataru ona tradicionalno sprema.
Kod Purić Jekoslava ni priprema, ali ni proizvodnja heljde se nije menjala deceijama. Ovde se ona prenosi s kolena na koleno.
Sagovornik "B92" je nakon studija odlučio da znanje koje je sticao, primeni na strmim i divljim terenima. Najpre je posejao na manjim površinama heljdu, u vreme kada o tome niko nije razmišljao, da bi to postala njegova tradicija.
Prošle godine ovu kulturu je imao posejano na 24 hektra. Zbog plodoreda, ali i opredeljenja da otpočne organsku proizvodnju, pored heljde otpočeo je gajenje i spelte…
Sve što proizvede na 70-tak hektara, samelje u svom mlinu i proizvodi brašno. Iskoristi celu biljku, od onoga što bi drugi bacili ovaj domaćin pravi jastuke od heldjinih ljuspica koje nudi turistima sa problemima od raznih alergija, nesanice, bolu u leđima i glavobolji.
Zahvaljujući turističkoj organizaciji Zlatara, za heljidno brašno Purić Jekoslava čulo se i u Rusiji, susednim zemljama, ali i širom Evrope.
Ali mnogi će potvrditi da je najlepše jesti heljdopitu upravo na terenu gde se heljda i proizvela.
