Kazna za prodaju jeftinog hleba
Poslovno udruženje Žitounija protestovalo je zbog sudske presude po kojoj je član tog udruženja, veliki industrijski proizvođač brašna, hleba i testenina iz Sente, kažnjen jer je na tržištu prodavao jeftiniji hleb i ocenilo da je takva presuda doneta "protiv, a ne u ime naroda".
"Krivica se sastoji u tome što pomenuti proizvođač u dnevnoj strukturi proizvodnje hleba ima učešće belog hleba od brašna T-500, težine 500 grama - osam odsto, polubelog hleba od brašna T-850 - 74 odsto i specijalnih vrsta hlebova - 18 odsto. Predmetnu strukturu proizvodnje nametnulo je tržište, a ono je vrhovni sudija neuspešnosti poslovne politike svakog privrednog subjekta", navodi se u saopštenju za javnost.
Ne precizira se o kojoj je firmi reč. Nadležni sud je, na osnovu prijave poljoprivrednog inspektora, firmu kaznio jer strukturu proizvodnje hleba nije prilagodila regulativi koja je propisana Uredbom o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500, kojom je propisano da učešće hleba od brašna T-500 u vekni od 500 grama u ukupnoj dnevnoj proizvodnji hleba mora biti najmanje 40 odsto.
Po zakonu, a van pameti
Ocenjuje se da je postupanje poljoprivrednog inspektora i nadležnog suda legitimno, ali je daleko od vladavine prava, "a još dalje od zdrave pameti".
"Prosto rečeno, predmetna presuda je 'u ime naroda' doneta protiv naroda, odnosno interesa građana kao potrošača najvažnije životne namirnice. Ovo je drastičan primer kako državni činovnici lutaju po ekonomskoj stvarnosti Srbije", navodi se u saopštenju.
Žitounija je podsetila da je ta uredba doneta kao "socijalna uredba", sa osnovnim ciljem da građanima Srbije obezbedi snabdevanje hlebom po prihvatljivim cenama, a propisana maloprodajna cena iznosila je 44 dinara za veknu.
Kažnjeni proizvođač je hleb prodavao po maloprodajnoj ceni od 39 dinara za hleb od brašna T-500 i po 36 dinara za hleb od brašna T-850, što je za pet odnosno devet dinara manje od cena propisanih uredbom.
"Proizvođač hleba je svoju strukturu proizvodnje prilagodio zahtevima tržišta, ali i pokazao karakter socijalno odgovornog poslovanja, a korist od toga su imali građani koji su imali mogućnost da kupe vrstu hleba po svom izboru, što se zove suverenitet potrošača. Jasno je da su ogromnom većinom izabrali da kupuju najjeftiniji hleb od brašna T-850, koji je istovremeno i nutritivno najzdraviji", piše u saopštenju Žitounije.
