I radnici ćute: Namet na platu 15.000 dinara
Zbog sive ekonomije državna kasa svakog dana ostaje uskraćena za osam miliona evra. Prema procenama, od nas veću sivu ekonomiju u Evropi ima samo Bugarska.
I dok su radnici ''na crno'' svesni svojih prava, retko ko se usudi da prijavi poslodavca.
Iako je tačan broj neprijavljenih radnika nemoguće precizirati upravo zbog ilegalne prirode sivog tržišta, rad na crno, kao i svi drugi oblici sive ekonomije, predstavljaju veliki problem, jer se u Srbiji čak trećina svih poslova obavlja nelegalno, dok je u zapadnoj Evropi taj broj upola manji.
- Istraživanja koja su do sada napravljena o obimu sive ekonomije, pokazuju da je obim sive zone negde oko 30,1 odsto BDP-a, to je negde oko u evrima 10 milijardi, odnosno budžet ostaje uskraćen za oko tri milijarde evra godišnje, što bi bilo oko osam miliona evra dnevno, ili ako bismo gledali prema prosečnoj plati, svaki građanin uskraćen je za jednu prosečnu platu godišnje - kaže Ivan Radak iz NALED-a.
Inspektorat za rad:
Najviše neregistrovanih subjekata bavi se trgovinom, ugostiteljstvom, popravkom i održavanjem motornih vozila, obradom drveta, zanatskim uslugama, izvođenjem građevinskih radova, ali inspektori rada zaticali su i neregistrovane vrtiće i gerontološke centre.
Na platu zaposlenog od recimo 25.000, poslodavac mora da plati oko 15.000 dinara državi na ime raznih nameta, zbog čega se mnogi odlučuju da radnike i ne prijave, kako bi uopšte mogli da posluju.
Građani su i te kako svesni štetnosti sive ekonomije, ali i dalje nedovoljno motivisani da učestvuju u njenom suzbijanju.
- Dakle, oni ne bi prijavili poslodavca koji ih drži na crno, ili ne bi prijavili kafić ili trgovinsku radnju u kojoj ne dobiju fiskalni račun. Dakle, to je ta svest na koju moramo da utičemo, da svi mi treba da utičemo na suzbijanju sive ekonomije, jer tako pomažemo sebi. To je novac koji odlazi u budžet i nama se vraća kroz školstvo, zdravstvo, bolje usluge, administrativne, kroz penzije, kroz socijalno davanje - objašnjava Radak.
Ono što je važno, ističu stručnjaci, jeste da građani shvate da prijavljivanje radnika ne znači samo dobijanje penzijskog i zdravstvenog osiguranja, već i pravnu zaštitu u slučaju problema sa poslodavcem.
