Šta ćemo jesti: Cene hrane otišle u nedogled
Indeks cena hrane Organizacije za hranu i poljoprivredu UN blago je porastao u februaru, sedmi mesec zaredom, čemu su doprinele više cene pšenice i kukuruza.
FAO-v indeks cena korpe osnovnih prehrambenih proizvoda porastao je u februaru za 0,5 odsto sa revidiranog januarskog nivoa i za 17,2 procenta u odnosu na februar 2016, dostigavši prosečnu vrednost od 175,5 poena, najviši nivo u gotovo dve godine, objavljeno je na zvaničnoj internet stranici te svetske organizacije sa sedištem u Rimu.
Najveći rast je zabeležio indeks cena žitarica, koji je skočio za 2,5 odsto u odnosu na januar, prvenstveno pod uticajem poskupljenja pšenice, dok su cene kukuruza i pirinča skromno povećane.
Indeks cena biljnih ulja je, nasuprot tome, pao za 4,1 odsto zbog usporavanja globalne tražnje za uvozom palminog ulja, i povećanih prognoza roda soje u Brazilu i Argentini, zemljama koje su dva velika izvoznika.
Rast od 1,1 odsto je zabeležio i indeks cena mesa, podstaknut višim cenama govedine usled manje ponude iz Australije, gde rančeri obnavljaju stada.
Cene mleka i mlečnih proizvoda su neznatno porasle, predvođene poskupljenjem maslaca i mleka u prahu.
Šećer je u februaru poskupeo za 0,6 procenata, budući da je aktuelni manjak isporuka iz Brazila tek delimično ublažilo povećanje površina zasejanih šećernom repom u Evropskoj uniji.
FAO je, takođe, dao prvu prognozu proizvodnje pšenice u 2017. godini, procenjujući da će ona dostići 744,5 miliona tona, što je za 1,8 posto manje nego u rekordnoj 2016. godini.
Ratari u Severnoj Americi smanjili su površine pod pšenicom u korist unosnijih kultura. S druge strane, izgledi prozivodnje ozime pšenice u Ruskoj Federaciji, Evropskoj uniji, Kini, Indiji i Pakistanu ostali su snažni, prema FAO-ovom izveštaju o ponudi i tražnji žitarica.
