Biznisom držimo Srbe na okupu
Tokom godina na Kosovu su uloženi milioni evra u projekte stvaranja poslova i za Srbe i za Albance. Većina njih je zbog uslova tržišta propala, a nijedan od njih nije bio uspešan kao podrška UNDP-a (Program Ujedinjenih nacija za razvoj) razvoju malinarstva u Štrpcu. U toj srpskoj sredini na Kosovu danas se pravi najkvalitetniji sok od maline i borovnice, proizvod koji po izuzetno pristupačnim cenama sam sebe prodaje, a Srbe drži na okupu. Stvaranje radnih mesta je osnova svega - kaže za "Vesti" Endrju Rasel, šef UNDP-a na Kosovu.
- Projekat u Štrpcu smo napravili na osnovu višegodišnjeg iskustva, testirajući teritorijalno zapošljavanje. Austrijanci su odlučili da nam budu partneri, a to nam je omogućilo da svoju pažnju usmerimo na zapošljavanje ljudi. U opštini smo napravili lanac obaveza i dobili veoma neočekivane rezultate još u prvoj fazi. Ljudi su počeli da se povezuju, da se ujedinjuju, sarađuju. Proizvodnja soka je postigla mnogo više nego što smo predvideli projektom i srećan sam zbog toga. Kad je reč o programima razvoja, činjenica je da ono najvažnije nije napisano u projektima, a to je ljudski faktor.
Stručnjak za rešavanja kriza
Kanađanin Endrju Rasel preuzeo je funkciju koordinatora UN za razvoj i stalni je predstavnik UNDP-a na Kosovu od 15. oktobra 2013. Stručnjak je za liderstvo i menadžment sa više od dve decenije iskustva u Ujedinjenim nacijama.
Posebno je specijalizovan za situacije prevencije kriza i oporavak, sva njegova terenska iskustva su u kontekstu upravljanja programima podrške tranziciji iz konflikta ka miru i razvoju i promociji dijaloga sa više zainteresovanih strana u etnički ili politički podeljenim situacijama.
Rasel je magistrirao međunarodne odnose na Kolumbija univerzitetu, a dodatno je bio i na osnovnim i diplomskim studijama razvoja i izgradnje mira na koledžu Haverford i Univerziteta Kolumbija.
Proizvođači malina žale se da je stanje na tržištu vrlo loše, ograničeno, da već sada izbegavaju da im plate robu.
- Ima puno strukturnih ekonomskih problema. Mnogo je istorijskih razloga zašto je ekonomija ograničena. Kada sam došao ovde, zapitao sam se zašto su sve radnje pune uvoznih proizvoda koji niti izgledaju dobro, niti su zdravi, a nema lokalnih proizvođača. Na primer, u prodavnici možete da kupite samo jedan brend vina, ne možete da uzmete nijedno drugo vino koje u Velikoj Hoči prave Srbi ili Albanci. Osim toga, ne vidim veliku podršku međunarodnih predstavnika u prevazilaženju tog problema. Kada je reč o UNDP-u, mi se uključujemo tamo gde naši donatori žele, a oni žele da nastave da rade u Štrpcu. Da, postoji limit i u nekom trenutku će morati da udare u zid. Ali, proizvođačima soka u Štrpcu smo pomogli da sklope ugovor i izvoze proizvode u Tiranu i nastavićemo da im pomažemo da se posao raširi.
Vi stvarate radna mesta, druge organizacije stvaraju radna mesta, ali istraživanja UNDP-a pokazuju visoku stopu nezaposlenosti. Javni puls UNDP-a godinama unazad, pa i ove godine, kaže da tri četvrtine ispitanika smatra da su najveći problemi na Kosovu nezaposlenost, siromaštvo i korupcija.
- Poslednje dve godine mi smo otvarali po 1.000 radnih mesta, a poslednji put kada sam proveravao, sve ukupno 11.000 održivih radnih mesta. S druge strane, veliki broj mladih dolazi na tržište rada i oni gube strpljenje i pokušavaju da se što pre domognu Austrije. Lično znam za primer sestre moga prijatelja koja je bila toliko očajna da je pristala na prevaru, na lažni brak, kako bi otišla odavde u nadi da će naći posao. Eto, toliko je očajna. U mnogim prilikama sam mlade pitao da li bi više voleli dugoročni posao u Prištini ili kratkoročni u Beču. Bez razmišljanja bi birali drugi. To pokazuje nedostatak poverenja, manjak vere u budućnost Kosova, što se sve vidi u podacima Javnog pulsa. Da, imamo uspeha sa proizvodnjom jagoda, borovnica, kupina, vrhunske rakije, ali nedostaju druge vrste poslova koje mogu da donesu strane investicije, što se ne može dogoditi dok imaš visok nivo korupcije. Čak i MMF i Svetska banka, kada pogledaju u budžet Kosova, češkaju se po glavi kada vide koliko će se novca potrošiti na ratne veterane, da je to više nego što možete da zamislite.
Da li mislite da ljudi iz kosovske vlade čitaju vaše izveštaje?
- Ponekad da, pa nas pozovu. A mi ih podsetimo da to nije mišljenje UNDP-a, nego građana. I da radimo to već 15 godina i brinemo se da obezbedimo kvalitet i verujte mi da je to ono što građani govore.
Svaka čast ženama!
- Izazivam sve lokalne i međunarodne predstavnike koji rade na stvaranju poslova da budu podjednako uspešni kao mi, i u partnerstvu sa nadležnima postignu broj radnih mesta koji je UNDP stvorio. I mi smo mnogo puta promašili, ali smo mnogo naučili. Takođe, verujem da ako investirate u žene, da ćete mnogo bolje proći. One su te koje brinu o porodicama, o roditeljima, ako nemaju svoju o tuđoj deci, završavaju stvari brže, bolje i efikasnije. Sve žene na Kosovu - kaže Endrju Rasel.
Takođe se bavite očuvanjem kulturnog nasleđa. Sećate sa kampanje sa Uneskom? Kako neko polaže pravo na kulturno nasleđe, a istovremeno pljačka crkve?
- Ne samo crkve, nego i druge zgrade od kulturnog značaja. To je zato što nije dovoljno pažnje posvećeno zaštiti kulturnog nasleđa i tačka. I tu nije u riziku samo jedna etnička grupa.
Da, ali kako vidite tu situaciju? Sa jedne strane polažem pravo, pa pljačkam?
- To je kompleksan problem. S jedne strane polazi od toga da mladi ne veruju da će im za pet godina biti bolje, frustrirani su, samo žele nešto da lome i lako ih je manipulisati. Ako ste ljuti, mržnja i agresivnost, nespremnost da se sluša druga strana, ne mogu ništa dobro da donesu. Kada sam došao bio sam šokiran da se niko ne bavi ozbiljno restauracijom kulturnog nasleđa. Pokušaji UNDP-a su skromni, pre svega zasnovani na tome da razvijemo poverenje među članovima, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu. Počeli smo u malim opštinama. Kulturno nasleđe je veliki generator poslova. Realnost je takva kakva jeste, ali ne bi bilo fer da ne pokušamo.
