Srbija može odlično da iskoristi "sedenje na dve stolice"
Formiranje zone slobodne trgovine između Srbije i zemalja članica Evroazijske ekonomske unije moglo bi da stvori dodatne pogodnosti za srpske proizvođače. Srbija bi, uz mnogo sistematskog i ciljanog rada, mogla da postane ekonomsko-investicioni most između Evrope i Evroazijske unije.
Jaroslav Lisovolik, glavni ekonomiste Evroazijske banke za razvoj i jedan od autora studije o odnosima Srbije sa zemljama-članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), bavio se prednostima koje Srbija ima posle stvaranja zone slobodne trgovine (ZST) sa Evroazijskom ekonomskom unijom i mogućnošću da bude neophodna spona sa EU.
EAEU je počela sa radom 1. januara 2015. godine i objedinila je pet postsovjetskih država u zajedničko tržište koje ukupno broji 183 miliona ljudi. Srbija je u fazi pregovora o stvaranju ZST sa EAEU. Takođe, Srbija je glavni trgovinski partner Rusije na Zapadnom Balkanu. Još 2000. godine Srbija je sa Rusijom potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini, a kasnije je slične sporazume potpisala i sa Belorusijom i Kazahstanom.
Trenutno Srbija ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ali joj to ne smeta da aktivno razvija odnose sa drugim državama. Vektor spoljne ekonomske politike Srbije nosi višesmerni karakter, jer tu je sa jedne strane EU, a sa druge strane su Rusija i istočni partneri, objašnjava Lisovolik i dodaje:
Pročitajte još:
* Evropa da se urazumi: Ne smemo dati Balkan Rusiji, SAD ili Turskoj!
* "Putin hoće da oblikuje Evropu po meri Rusije"
* Jačanje Srbije kroz rusku podršku izaziva nervozu u Vašingtonu i Briselu
- Sklapanje ugovora sa Belorusijom i Kazahstanom pokazuje da odluka o otpočinjanju pregovora o perspektivama pristupa ZST u okviru Evroazijske ekonomske unije nije slučajno doneta, već da je posledica razvoja istočnog spoljnoekonomskog vektora Srbije - smatra Lisovolik.
Srbija most između dbva velika tržišta
Lisovolik ističe i da bi Srbija kroz sporazum o ZST mogla da iskoristi mogućnost povezivanja sa zemljama-članicama Pacifičkog regiona, okupljenim u organizaciju ASEAN.
Između EU i EAEU, Srbija može da predstavlja svojevrsni most i to je najoptimističniji scenario opšte saradnje, gde bi Srbija mogla da postane ključna spona između evropskih i evroazijskih društava i tržišta.
- Na Balkanu je neophodno ukrupnjavanje kapitala i investicija, a Beograd bi mogao da bude regionalni finansijski centar. Za ovo je neophodno mnogo rada uz planski i pragmatični pristup - zaključio je Lisovolik.
U tom smislu, Evroazijska banka za razvoj je fleksibilna institucija i ne pretpostavlja da država mora biti članica EAEU da bi mogla da bude klijent banke:
- U slučaju Srbije, ona bi sama morala da odredi koje su to prioritetne investicije za nju samu i da onda počne pregovore sa bankom - objašnjava Jaroslav Lisovolik.
Prema njegovom mišljenju, uz ekonomske i finansijske odnose, trebalo bi raditi na jačanju sfere usluga između Srbije i EAEU, a ova sfera je neopravdano zanemarena. Tu su na prvom mestu farmaceutska industrija, medicinski turizam i turizam uopšte.
- Osim toga, ne sme se zaboraviti na ljudski kapital. To je nešto što je važno svima. Dijaspora Rusije broji 30 miliona ljudi i u svetskim razmerama se smatra ’intelektualnom dijasporom‘. Ne smemo dozvoliti dalji odliv mozgova, zato bi dobra ideja bila i stvaranje tehnoparkova u okviru ZST, gde bi radili naši programeri i visokokvalifikovana radna snaga - savetuje Jaroslav Lisovolik.
