Slude narod, pa ga deru
Glavna tema vlasti su statističke priče o velikim ekonomskim uspesima i ocrnjivanje budućih opozicionih kandidata na prolećnim predsedničkim izborima, a u zapećku su ostale sve bednije plate i penzije i brojna poskupljenja, koja su nabujala tokom januara.
Naime, Vlada Srbije je krajem januara uradila redovno godišnje usklađivanje akciza s indeksom potrošačkih cena za 2016. godinu, u rasponu od 0,5 do dva dinara. Kada se to prevede u evre i ne izgleda mnogo, ali u zemlji u kojoj je blizu milion ljudi bez posla, svaki dinar je važan. Na mesečnom nivou to pojede golem deo mizerne plate.
Dobar i bajat hleb
Lozničani za 15 dinara mogu da kupe veknu hleba, ali jučerašnjeg. Isto je u Valjevu, a u žitorodnoj Vojvodini prava je pomama za bajatim hlebom.
Užički mesari kažu da se najviše traže "dve krmenadle, tri viršle ili 100 grama čvaraka".
- Teško mi je kad kupcu preko pulta pružim gotovo praznu kesu - priča užički kasapin.
Ispiranje mozga
Lista proizvoda koji su poskupeli zbog viših akciza je podugačka, i to su naftni derivati, olovni i bezolovni benzin, tečni naftni gas, kafa, alkoholna pića i cigarete. Sve je u proseku poskupelo za deset dinara (0,08 evrocenti), što na kraju meseca predstavlja nekoliko procenata zarade. Više cene dobile su i brojne prehrambene namirnice. Ovome treba dodati i izuzetno hladnu zimu, pa je većina domaćinstava u otadžbini već u januaru ostala bez ogreva.
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za "Vesti" da vlast ne želi da se odrekne poskupljenja iako se izbori bliže.
- Način na koji vlast utiče na građane nije više isti kao pre deceniju ili dve. Sada se ide na ispiranje mozga. Svakodnevno se serviraju informacije da se u Srbiji bolje živi, da ekonomija cveta i da je standard sve viši. Iako građani vide da to ne odgovara stvarnosti, zbog jednoličnog informisanja prinuđeni su da veruju u bajke. Na žalost, istina je da građani žive mizerno, jer je privreda zemlje slabašna - kaže Stevanović.
Siromašni glasaju za vlast
Ekonomski analitičar Branko Pavlović kaže da je procena vlasti da povećanje akciza ne utiče na glavno biračko telo.
- Glavno biračko telo vlasti su radnici i penzioneri sa primanjima nižim od 24.000 dinara (193 evra) i naravno oni izuzetno povlašćeni. Najsiromašniji ne voze kola i ne piju viski, pa ih ne pogađaju akcize, a ovim bogatima je svejedno. Demagogija je glavno oružje, a ne cene - tvrdi Pavlović.
Pri tome, najsiromašniji su ujedno neobrazovani. Oni spadaju među najbrojniji deo populacije, onaj koji prima uglavnom minimalnu zaradu od oko 21.000 dinara (169 evra). Njima je za minimalnu potrošačku korpu potrebno više od jedne i po plate, a za prosečnu tri.
Javni dug 25 milijardi evra
Javni dug Srbije u decembru prošle godine iznosio je oko 25,02 milijarde evra, što je 73,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Samo mesec dana ranije javni dug bio oko 24,71 milijardu evra. Da se dugovanja uvećavaju pokazuju i podaci za raniji period, pa je tako krajem 2014. javni dug iznosio 22,76 milijardi evra, 2013. godine bio je 20,14 milijardi, a u junu 2012. kada je SNS došao na vlast 15,22 milijarde.
Budžet Srbije krajem 2016. bio je u deficitu od oko 64 miliona evra.
Strane banke beže iz Srbije
Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, član Helenik stabiliti fonda, uzdrmao je javnost izjavom da se grčki kapital povlači iz Srbije, kao i iz Rumunije i Bugarske. Da podsetimo, reč je o Vojvođanskoj banci, Pireus banci, EFG i Alfa banci.
U grčkim bankama koje posluju u Srbiji su to demantovali. Međutim, Alfa banku je u međuvremenu kupio Miodrag Kostić.
Većina banaka osnovanih stranim kapitalom ušla je na srpsko tržište pre desetak godina. Prva se iz Srbije povukla austrijska Folks banka, koju je preuzela ruska Zberbanka. U bankarskim krugovima nije tajna da još nekoliko vlasnika stranih banaka u Srbiji namerava da ih proda.
Aleksandra Stevanovića ne čudi što banke odlaze iz Srbije, jer u našoj zemlji nema privredne aktivnosti.
- Banke jednostavno nemaju kome da daju pare, jer se preduzeća ne zadužuju, što znači da ne rastu. Takođe, muči ih visok nivo kredita koje je teško naplatiti, a prouzrokovali su ih nezaposlenost, slabljenje valute i viša stopa inflacije - kaže Stevanović.
On kaže da su banke masno zarađivale na kamatama na stambene kredite, ali da su ta vremena prošla uprkos povoljnim kamatama zbog besparice.
Drugi ekonomisti su sličnog mnjenja, ali ističu da su se u proteklom periodu banke sa stranim kapitalom dobro ovajdile od građana koji su uzimali skupe kredite.
Trešnje na komad, drva na kilo
Poražavajuća je činjenica da građani Srbije usled nedostatka para sve češće kupuju na komad pelene, higijenske uloške, cigarete, bombone, voće i povrće, ali se i prašak za pranje veša pazari na grame.
U januaru je najtraženija roba bio džak ogreva, jer se ugalj i drva kupuju "na kilo". U Kraljevu cepanica košta 10, a džak od 15 kilograma 190 dinara. Nišlije uglavnom kupuju džakove s po 20 kilograma uglja, a cena silno varira.
U niškim prodavnicama cigareta košta od 10 do 30 dinara, rolna toalet papira izvučena iz većeg pakovanja košta 13 dinara, 500 grama praška za pranje veša je 50 dinara, obična bombona pet, a čokoladna šest dinara... U pojedinim apotekama lekovi se prodaju na table, ali ako nekoga zaboli glava može da kupi tabletu za 10 dinara. U Kruševcu je tableta vitamina C 25 dinara.
- Već godinama prodajemo pelene za decu i odrasle na komad, takođe i higijenske uloške za žene - nabrajaju prodavci.
Prodaja na komad je popularna i u prodavnicama slatkiša. Prodavci tvrde da ima onih koji kupe po onoliko bombona koliko dece ili unuka imaju.
Dinar u padu
Srednji kurs evra dostigao je 124 dinara, a guvernerka Jorgovanka Tabaković kaže da je to sezonskog karaktera, prouzrokovano uvozom energenata i američkim kamatama.
Međutim, ekonomista Branko Pavlović smatra da ova dva razloga utiču da dolar više vredi, a ne evro.
- Strane kompanije u Srbiji zarađene dinare pretvaraju u evro i tako mu dižu cenu. Evro bi još više vredeo da NBS ne interveniše na tržištu deviza - objašnjava Pavlović.
Veoma je česta i prodaja tableta za mašinsko pranje sudova. U Kraljevu jedna košta 12 do 20 dinara po komadu.
Prodavci širom Srbije kažu građani kupuju na sitno i voće i povrće, jaja, meso...
- Kupe jednu šargarepu, dva luka i paprike. Bundeva, na primer, košta 50 dinara po kilogramu, ali i to sečemo na pola, pa na četvrt i tako prodajemo... - pričaju na pijacama, a u prodavnicama najbolje idu jaja, pet komada za 60 dinara, i bombone ili žvake po ceni od pet dinara.
