Hipoteka za vratom milion i po Srba

Srpska privreda je na izdisaju, a pod hipotekom je oko 320.000 objekata preduzeća i građana. Indirektno pod hipotekom, bilo nad sopstvenom imovinom ili imovinom firmi u kojima rade i prehranjuju svoje porodice, jeste više od milion i po ljudi, kaže za "Vesti" Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.

Kada bi banke odlučile da prodaju hipoteke, više od 50 odsto imovine srpskih preduzeća bi prešlo u vlasništvo trećih lica. Preduzeća su u dubiozi, jer se bore sa velikom nelikvidnošću, koju nisu uspela da poprave ni prošlogodišnjih uzimanjem subvencionisanih kredita.

Sve više nezadovoljnih radnika: Jedan od štrajkova u Srbiji

 

- Ne postoji povoljan kredit, pogotovo ne preduzeću koje je u krizi. Lane su domaće firme uzele više od 900 miliona evra subvencionisanih kredita, a sada 300 miliona evra dospeva za naplatu. Niko nema te pare - kaže Knežević.

Iako se čini da je jedini spas reprogram dugova, naš sagovornik kaže da to samo znači novo povećanje zaduženosti.

Dodatnoj propasti privrede doprinelo je i drastično slabljenje domaće valute. Primera radi, ukoliko vrednost dinara padne za tri odsto, privreda gubi 120 milijardi dinara.
Razlozi za ovakvu propast privrede nisu od juče, a osnovni je lažno stvorena tražnja u prethodnim godinama. Naime, zbog obilnih prihoda od privatizacije, ino-kredita i doznaka, građani Srbije su bili u prilici da više troše i time stvore sliku o lažnoj tražnji.
Sada, kada su prihodi od privatizacije usahli, ino krediti sve tanji, kupovna moć je smanjena za 50 odsto.

Preduzeća i ono malo što proizvedu nemaju kome da prodaju, a računi oko 80.000 firmi su u blokadi. Od početka godine 40.000 ljudi je izgubilo posao - navodi Knežević.

Postavlja se pitanje ima li spasa srpskoj privredi. Jedino rešenje je, smatra Knežević, u generalnom spremanju zemlje.

Reforma javnog sektora, smanjenje javne potrošnje i borba protiv sive ekonomije su neobični važni. U zemljama EU siva ekonomija je zastupljena sa 10 do 15 odsto, dok je u našoj zemlji taj procenat čak i 50 odsto.

Firme duguju bankama 987,18 milijardi dinara, a kašnjenje je premašilo 12 odsto. Građani Srbije su revnosniji u plaćanju pa je zasad kašnjenje premašilo tri odsto (dug građana je oko 430 milijardi dinara).