Kanjevac: Dinar mora da padne

Vladina nesposobnost da smanji javnu potrošnju mogla bi dovesti do pada vrednosti dinara u odnosu na evro i poveća inflaciju u idućoj godini, ocenio je guverner NBS Radovan Jelašić. Mišljenja o takvom ishodu su podeljena i dok za većinu građana slabiji dinar znači i manju kupovnu moć, dr Miloje Kanjevac iz Instituta za tržišna istraživanja, u intervjuu za "Vesti" smatra da je takav scenario dobar.

Zašto je dobro da padne vrednost dinara?
- Zato što to zapravo ne bi bio pad, već realnost. Prošle jeseni nam je NBS govorila da je realna vrednost evra 76 dinara, a sad da je realno 93 dinara. Međutim, nigde u inostranstvu ne možete kupiti evro za 93 dinara, što je jasan znak da on vredi više. Drugo, svaka država se trudi da vrednost nacionalne valute bude realna ili blago potcenjena.

Zbog čega bi potcenjenost bila dobra?
- Zato što to stimuliše izvoz, a više izvoza znači više proizvodnje, a to, opet, više radnih mesta. Naš izvoz je osakaćen u velikoj meri zbog nerealno jakog dinara.

Vlada smatra da bi sa padom dinara došlo do velikog skoka inflacije i još veće nestabilnosti.
- To je moguće, ali treba imati na umu da je kurs poslednja mera kojom se država brani od inflacije, a vlada je predstavlja kao jedinu.

Šta je alternativa?
- Proizvodnja i otvaranje zemlje za ulaganja, manji porezi. Recimo, sada se govori da ćemo ipak morati da podignemo pdv sa 18 na 20 odsto. Veći porez destimuliše privredu, a nama treba podstrek i mislim da bi trebalo da učinimo upravo suprotno i smanjimo pdv na 15 odsto.

Ali sve te mere daju dugoročne efekte, a mi imamo dva meseca da zakrpimo rupu od 135 milijardi dinara u budžetu.
- To je tačno, mada bi bilo dobro da se uz kratkoročne, razmišlja i o dugoročnim merama kako bismo bili ekonomski održivi.

Kako ocenjujete vladin predlog ušteda otpuštanjem deset odsto državnih činovnika?
- Mi imamo administraciju za dve države, prema standardima EU. To znači da je višak polovina. Mi za radna mesta u ne-privredi izdvajamo 65 odsto društvenog proizvoda, a standard je 35 odsto.

Dakle, mislite da bi trebalo otpustiti polovinu?
- Ne. Ali bi iz budžeta trebalo izdvojiti duplo manje novca, jer je to bolje nego ništa. Naša ekonomija ne može da izdrži toliki pritisak birokratije. Plate državne administracije su 20 odsto veće nego one u privredi. Nama su radnici potcenjeni, slabo plaćeni i time nemotivisani, a državni službenici suprotno.