Ekonomske ubice vršljaju Srbijom

Ekonomski stručnjak Branko Dragaš oštro kritikuje srpsku vlast koja, kako kaže, ne shvata da su u toku velika globalna pomeranja, već poput nekadašnje Jugoslavije u vreme pada Berlinskog zida, ide u smeru suprotnom od svetskih procesa.

A. Čukić

Branko Drgaš, ekonomista

Srbija nema prijatelje, svi sve rade iz interesa, pa je politička priča premijera Aleksandra Vučića o prijateljstvima jedan diletantski pristup zbog neshvatanja globalnih kretanja. Stvorena je nova imperija Rusija, a Zapad je u defanzivi i sve ide ka krahu Evropske unije. Planeta se menja, a mi kao 1989. kada je padao Berlinski zid, opet idemo suprotno, ocenio je Dragaš u intervjuu za "Vesti".

Na osnovu čega to tvrdite?
- Predsednik Kine je rekao da će 2025. sve na planeti određivati Rusija i njegova zemlja, samo se Srbija kune u Zapad i EU. Velika Britanija je povukla pametan potez begom iz EU, a dok izlasci iz te zajednice kreću, Srbija i dalje uporno hoće u taj brod koji tone.

Smatrate li da je zbližavanje sa Vatikanom i priča o dolasku pape u Srbiju dobar potez?
- Ta priča o ekumenizmu, pomirenju unutar hrišćanstva koja je lažna, stalno se provlači kroz javnost. Ubeđen sam iza rada na tim navodno dobrim odnosima katoličanstva i pravoslavlja stoji planski osmišljena namera pokoravanja pravoslavlja. Ako je poznato da je Vatikan najuređenija politička zajednica na svetu, jasno da od njih treba da se branimo, da čuvamo svoju veru i nikako ne dozvolimo pokatoličenje.

Da li je na planu unutrašnjih reformi Srbija na dobrom putu?
- Ne znam šta je to Vučić uradio, osim što stalno imamo izbore, već treće od 2012. Besmislen je bio aprilski vanredni izlazak na birališta i razbacivanje velikih para da bi u novu vladu ušli većinom ministri iz prethodne. Mogao je i bez izbora, rekonstrukcijom starog kabineta. Ali, inače je njegova vladavina mešavina demagogije Vojislava Šešelja, apsolutizma Slobodana Miloševića i makijavelizma Zorana Đinđića, pomešana sa 'japaizmom', isticanjem 'ja pa ja'. Sve to se odrazilo na demokratski potencijal zemlje.

Na koji način se odrazilo?
- Na delu je poražavajuć potpuni krah demokratske javnosti. Za 26 godina višestanačja demokratski potencijal je potpuno propao i vratili smo se u najmračnije doba. Umesto da podignu glas protiv toga, najveći broj intelektualaca je zaćutao, a manji deo se prodao na sitno i bavi se samo hvalospevima premijeru, ubijajući svaku logiku narodu.

A gde je tu opozicija?
- Očito je Srbija ostala bez jake opozicije, jer ova postojeća tu i tamo nešto kaže u parlamentu, a uglavnom se ponašaju kao ikebane, pa je moje mišljenje da tako, u stvari, rade za Vučića. Na početku formiranja demokratske opozicije u toj koloni su bili jake ličnosti poput pisca Borislava Pekića i akademika Nikole Miloševića, pa i 1999. kada sam i ja učestvovao sa intelektualcima u formiranju nove Demokratske opozicije Srbije. Sada se sve promenilo i izvrnulo u svoju suprotnost jer bavljenje politikom u Srbiji je postalo unosan biznis.

Šta je, prema vašem mišljenju, dovelo do rascepkanosti opozicije?
- Lične sujete. Zalagao sam se za jednu listu na izborima i pokušavao da sa nekim umnim ljudima van politike učinim da opozicija bude na okupu. Ostali su rascepkani jer mali lideri još manjih partija pošto-poto hoće da budu nosioci izborne liste.

Smatrate li da i na predsedničkim izborima opozicija treba da se ujedini?
- Mislim da je važno da Vučić i Srpska napredna stranka izgube predsedničke izbore jer je previše vlasti samo u njihovim rukama. Zato bi trebalo da 50 najpoznatijih srpskih intelektualaca podrži jednog kandidata i da iza njega stane opozicija. Budući šef države treba da bude vanstranačka ličnost, akademik, ili univerzitetski profesor, čovek sa kredibilitetom u javnosti kao veliki stručnjak. Pošto se najavljuje veliki broj kandidata, od važnosti bi bilo da kandidat koga podrži srpska pamet uđe u drugi izborni krug i siguran sam da bi u završnici odneo pobedu.

Na osnovu čega u javnost izlazite sa pričom da vlast iznosi netačne podatke o zaduženosti zemlje?

- Zaduženost je konstantna, iz meseca u mesec je 200 do 300 miliona dolara, a trenutno je dostigla 26 milijardi evra. Srbiju je ova vlast od 2012. zadužila 10,6 milijardi, što je i najveća zaduženost jedne vlasti. Stvara se lažna slika da je visina javnog duga 77 odsto bruto nacionalnog dohotka, a u stvari je 134 odsto BDP-a. Koliko je to zaduženje govori podatak da iznad 60 odsto duga zemlji preti bankrot, pa smo i zaduženi i rasprodati i srljamo u bankrot. Javnost od tome ne zna ništa, jer se ne predstavlja pravo stanje, već se budžet falsifikuje, a na ovo beznađe, domaći estradni ekonomisti i analitičari ostaju nemi.

Zašto onda Međunarodni monetarni fond hvali Srbiju?

- MMF nas je okupirao. Od Narodne banke Srbije su napravili menjačnicu, a po našoj ekonomiji vršljaju kako im se prohte. To su ekonomske ubice, uništitelji nacionalnih ekonomija kojih se Island spasao proteravši ih, dok naša vlast ne samo da ih dovlači, već se time i ponosi. Ali, šta reći za premijera koji ništa nije uradio na rešavanju 24 sumnjive privatizacije, a priobalje Save dao Arapima za Beograd na vodi, pa je građevina koja je donekle nikla, već potonula 27 centimetara. Tu gde se radi niko od pamtiveka, od naših dalekih vinčanskih predaka nije hteo da gradi ništo veliko, pa mi je potpuno neshvatljivo da Vučić nije poslušao brojna upozorenja čuvenih srpskih arhitekata.