Kina računa na rusko zlato
Kina iz godine u godinu kupuje i upotrebljava sve više zlata. Očekuje se da će do 2020. godine kineska potražnja dostići čak 1200 tona, piše državni medij "Šangaj sekjuriti njuz".
Juan će istisnuti dolar...
Agencija se poziva na kinesko Ministarstvo privrede i informacionih tehnologija, gde otvoreno govore da Kina ne može samostalno odgovoriti na potražnju i zato računaju na Rusiju.
Pregovori ovim povodom se vode u okvirima kongresa "Čajna gold", koji se upravo održava u Pekingu (od 26. do 28. jula). Kineski biznis se putem investicija već nalazi u ruskoj industriji zlata. Od 2012. godine Kinezi su investirali u četiri manja startap projekta. Ipak, u velike projekte Kinezi do sada nisu ulazili. Prošle godine je, na primer, firma "Zijin gold" uložila oko sto miliona dolara u izgradnju kombinata u Sibiru.
- To je vrlo perspektivan pravac, jer mi imamo mnogo nalazišta iza Polarnog kruga. Zbog klimatskih uslova, vađenje zlata zahteva mnogo vremena i truda, ali i novca. Danas na ruskom tržištu ima malo kompanija koje čitav proces od nalaženja zlatne žile do vađenja mogu da finansiraju. U saradnji sa kineskim partnerima, napredak u ovom sektoru je više nego realan - smatra generalni direktor kompanije "Karat" Konstantin Bunjin.
Udeo kineskih firmi u procesu proizvodnje zlata nije veliki, tek negde oko 3 odsto. A mogao bi da iznosi čak i do 15 odsto. Kina stremi ka ozbiljnom povećanju zlatnih rezervi koje je u vezi sa povećanjem izvoza, a direktno je povezano sa težnjom da juan postane svetska valuta.
Šef "Čajna gold" Sun Sinj je izjavio i da realizacija strategije novog Puta svile može dovesti do veće integracije rusko-kineske industrije zlata na svetskom tržištu. A još i ako se uzme u obzir da će međusobna plaćanja za većinu projekata biti vršena u juanima, onda je jasno da sve ide ka tome da će juan istisnuti dolar.
