Dužnička kriza u Evropi postaje zarazna

Globalno kreditno tržišta sada prolazi kroz "već viđeno", jer dužnička kriza u Evropi "pokazuje znake prelaska u zarazu", inficirajući sve od međubankarskih kreditnih kamata u Londonu do nekvalitetnih američkih obveznica, piše u najnovijem broju londonski "Ekonomist".

List tvrdi da sredstva od gotovo hiljadu milijardi dolara koja su ministri finansija Evropske Unije (EU) proteklog meseca obećali za podupiranje finansija u regionu nisu sasvim umirila investitore, zabrinute da bi nevolja u zoni evra mogla da izazove još jedan poremećaj na finansijskim tržištima širom sveta, poput potresa zbog "Liman bradersa" pre dve godine.

Glavni razlog za brigu sada, kao i onda, jesu banke. Švajcarska rejting kompanija "Indipendent kredit vju"procenjuje da bi banke u svetu mogle da imaju deficit kapitala veći od 1.500 milijardi dolara na kraju 2011. i da će nekima od njih verovatni zatrebati državna pomoć da prežive.

Libor, kratkoročna kamata po kojoj banke jedna dugoj pozajmljuju sredstva, uvećan je i do 0,538 odsto, što je najviši nivo od jula 2009, dok je još u martu ove godine bio ispod polovine tog nivoa.

Drugi vidovi kratkoročnog zaduživanja su takođe napregnuti, pri čemu finansijske kompanije moraju da plaćaju prosečnu kamatu od 0,47 odsto na 90-odnevne komercijalne papire, najvišu za godinu dana, pokazuju podaci američkih Federalnih rezervi, piše u poslednjem broju časopisa "Biznis vik", uz napomenu da upućeni ne isključuju mogućnost propadanja velikih finansijskih igrača.

Pre samo nekoliko nedelja, činilo se da su se kreditna tržišta bezmalo vratila na normalnost od pre krize "Limana". Većina zajmotražilaca lošijeg kvaliteta bila je u stanju da se izvuče sa slabijim zaštitnim mehanizmima kod investitora za nov dug.
Skinuta su, osim toga, ograničenja na sumu duga koji opterećuje kompanije, a manje restrikcije utvrđene su na korišćenje aktive kao jemstva za buduće pozajmice.

Na taj način je praktično smanjena raspoloživa aktiva da zadovolji potraživanja kreditora u slučaju bankrota. Kako navodi "Biznis vik", sve su to bili simptomi šireg fenomena koji je za mnoge zdrav: apetit za rizikom se povratio.

Sada se čini da je to bilo preuranjeno. Premda se panika tipa "Liman" nije vratila, tržišni uslovi su, najblaže rečeno, grozničavi. Emitovanje korporativnih obveznica se značajno usporilo, spustivši se sa 183 milijarde dolara u aprilu na 53 milijarde u maju, najniži mesečni nivo od decembra 1999, pokazuju podaci Blumberga.

Dvadesetak kompanija je od polovine aprila naovamo pomerilo ili odložilo emisije obveznica u vrednosti pet milijardi dolara, uz neposredne posledice po korporativno trošenje i investicije.

U međuvremenu, kompanije koje su u stanju da se još zaduže moraju da plate veću premiju iznad državnih obveznica koje služe kao merilo. Ta premija ide i do 1,96 odsto, što je skoro za pola procenta više nego krajem aprila. To je najveći mesečni skok od oktobra 2008, mesec dana nakon što je propao "Liman braders".

Što se tiče Libora, u njujorškom sedištu kompanije "Sitigrup global markets" procenjuju da bi mogao "da se pogorša pre nego što se popravi".

Ukoliko se produbi zabrinutost zbog kvaliteta jemstva banaka i bude pokušaja da se reguliše bankarska industrija, Libor bi, računa se, mogao da odskoči do 1,5 odsto do septembra, što je još uvek znatno ispod maksimuma, ističu stručnjaci.

Zasad, učesnici na tržištu skloni su da se slože oko jedne tačke - ako je evropska dužnička kriza zarazna, verovatno neće dovesti do potpune panike. Investitori, naime, ne žele da propuste dobre prilike. Lekcija iz 2008. je da oni hrabri i mudri mogu da uberu izuzetne profite.