Na hlebu bez vode
Većina fabrika koje proizvode flaširanu vodu u rukama je stranih firmi, a deo javnosti upozorava da bi kroz javno-privatno partnerstvo stranci uskoro mogli da upravljaju i gradskim vodovodima širom Srbije! Drugim rečima, strateški resurs - pijaću vodu - njen kvalitet i cenu, određivaće stranci zainteresovani pre svega ili isključivo za profit.
Svi poznati brendovi flaširane vode od knjaza miloša, preko mivele, vrnjci i rose u rukama su stranaca, čak 80 odsto, dok je manji procenat, poput hebe i vodavode, u vlasništvu domaćeg kapitala.
Tako se na Vlasini pribojavaju da će im Koka-Kola, vlasnik rose, ubrzanom eksploatacijom narušiti ravnotežu prirodnih podzemnih rezervoara, kao što je to ova moćna međunarodna korporacija već uradila u Ugandi.
- Srbija je u tišini prodala izvorišta vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana. Naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju - upozorila je ekonomista Nada Vidović na tribini u Zrenjaninu koja se bavila temom: voda kao javno dobro ili strateški interes.
Rat za "belo zlato"
Za treći milenijum se uveliko govori da je to period kada će se ratovi voditi zbog čiste vode, kao što se u 20. veku bila bitka za naftu. U studiji Petera Gleicka iz Instituta Pacifik u Oklandu, navodi se da se samo u periodu 2010-2013 zbog vode u svetu vodio 41 oružani sukob.
Otud je jasno zašto se javnost u svim zemljama protivi privatizaciji vodnih izvorišta i distribucije vode, ali za sada profit i krupan kapital odnose pobede.
Preciznije rečeno, Srbija formalno nije prodala izvorišta, jer je to zakonom zabranjeno, ali je prodavajući pravo eksploatacije na period od 99 godina, to u suštini učinila.
Stručnjaci odavno upozoravaju da su vodni resursi širom planete ograničeni, a jedan od najboljih domaćih eksperata, profesor Branislav Đorđević, svojevremeno je analizom Prostornog plana Srbije razbio odomaćenu iluziju da je Srbija bogata vodom.
- Srbija je zemlja sa nedovoljno vlastitih voda za sve potrebe u budućnosti i veliko je pitanje kako ćemo naći vodu koja će nam trebati u bliskoj budućnosti - upozoravao je Đorđević, penzionisani profesor Građevinskog fakulteta.
Po diktatu MMF
Privatizacija fabrika flaširane vode predstavlja uvod u privatizaciju oko 700 državnih preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem građana. O tome se javno ne govori, ali su mediji upozoravali da će srpska vlada ovaj zadatak obaviti po nalogu MMF-a i Svetske banke.
- Prisustvovao sam pregovorima sa MMF-om u Beogradu i čuo sam pojedine članove te delegacije kako govore: Prodajte Beogradski vodovod i kanalizaciju. To je rečeno pre podne, onako nezvanično, a već posle podne su pojedini naši menadžeri taj predlog pretvorili u zvaničan zahtev - svedočio je još pre deset godina profesor Đorđević.
Prema rečima ovog stručnjaka za vodno bogatstvo, najugroženija područja su severna Bačka, Šumadija, Južnog Pomoravlje i Kosovo. U tim krajevima, stanovnik godišnje na raspolaganju ima prosečno manje od 500 kubika vode.
I pored ovakvih alarmantnih podataka, strane firme su do srpskih izvorišta vode dolazile i, kako upozorava Nada Vidović, kupovinom većinskog paketa akcija na Beogradskoj berzi. Drugim rečima, strateški resurs je menjao vlasnika mimo očiju šire javnosti.
