Moć dijaspore je mit
Srpska dijaspora je važan ekonomski faktor na koji se svaka srpska vlada u velikoj meri neformalno oslanjala u planiranju budžeta. Međutim, pravi obim investicija srpske dijaspore i važnost iseljeništva za srpsku privredu značajno je preuveličan, tvrdi ekonomista Goran Nikolić u predstavljanju "najvećih ekonomskih mitova Srbije" u magazinu "Original" koji izdaje porodica slavnog tenisera Novaka Đokovića.
Koliko je srpska dijaspora investirala za poslednjih 15 godina?
- Procenjuje se da je dijaspora od 2000, investirala oko pola milijarde evra u srpsku ekonomiju i zaposlila oko 25.000 ljudi. Često se pominje, po svemu sudeći, precenjena cifra od četiri miliona Srba u regionu i širom sveta, kao i o doznakama od čak pet milijardi dolara. Ranije se baratalo i podatkom o nekoliko desetina hiljada mladih obrazovanih ljudi koji napuštaju Srbiju svake godine. Međutim, njih jedva da se toliko iškoluje svake godine.
Da li postoji objektivna procena o kolikom je novcu reč?
- Narodna banka Srbije procenjuje bruto doznake za 2015. na dve i po milijarde evra, slično prethodnim godinama (ti prilivi učetvorostručuju stopu domaće štednje, koja bez njih iznosi samo tri do četiri odsto BDP-a). Ovome treba dodati i inopenzije od oko šesto miliona evra (koje su u stvari neka vrsta "odloženih doznaka"), kao i razne poklone koji stižu iz inostranstva.
Ne slažete se s procenom da je reč o pet milijardi dolara?
- Pet milijardi dolara je nerealna brojka. Kao i ona o četiri miliona Srba van matice. I posebno teza o žestokom odlivu mozgova iz Srbije.
Zbog čega sumnjate u broj mladih koji odlazi iz zemlje?
- Zaista nemamo relevantne podatke koliko obrazovanih Srba radi po svetu, ali nam sama demografija govori da se taj broj ne može izražavati u nekoliko stotina hiljada. Naime, skoro svi "društvenjaci" ne mogu naći posao u inostranstvu, dok je ukupan broj godišnje odškolovanih elektrotehničara, fizičara i mašinaca u Srbiji takav da bi trebalo da tokom jednog stoleća svi oni redom napuste Srbiju da bi se moglo raditi o pomenutim brojevima.
Gde su se istopile donacije
Podaci Narodne banke pokazuju da su bespovratna sredstva, odnosno zvanična pomoć Srbiji u poslednjih deset godina, zaključno sa 2015. neto iznosila oko 2,3 milijardi evra, ističe Nikolić.
- To je prosečno 230 miliona evra godišnje, što čini tek 0,7 odsto BDP-a Srbije. Veliki deo pomoći otišao je u projekte za reformu državne uprave i podršku lokalnoj upravi, kao i u poboljšanje transporta i energetike. Treba reći da znatan deo tih sredstava odlazi nevladinim organizacijama, kao i stranim ekspertima, koji nas uče kako da te pare utrošimo. Dakle, značajan deo tih para vraća se plaćanjem konsultantskih usluga, u zemlje odakle su došle. Treba znati da je po osnovu doznaka naših iseljenika i njihovih penzija iz inostranstva 2015. u zemlju ušlo nešto preko tri milijarde evra.
Ipak, odliv mozgova postoji. Koliko to pogađa privredu neke zemlje?
- Na sreću, u poslednje vreme objavljeno je nekoliko studija u svetu koje se bave tim fenomenom. Zemlje poput Britanije, Kanade i Australije pokušavaju da privuku visokoobrazovane imigrante, procenjujući da će oni podstaći ekonomski rast. Te studije pokazuju da visokoobrazovani ljudi iz zemalja u razvoju imaju znatno veću verovatnoću da emigriraju. "Odliv mozgova" je dugo uznemiravao kreatore politike u siromašnim zemljama, koji su strahovali da će to drastično pogoditi njihove ekonomije, lišavajući ih preko potrebnih kvalifikovanih radnika, koji bi kreirali nove proizvode za tržište i radili u domaćim bolnicama. Nove studije, međutim, pokazuju da odliv mozgova treba procenjivati uzimajući u obzir i blagotvorne efekte doznaka, povratka migranata, etno-investicija. Egzodus visokokvalifikovanih ljudi mogao bi se ispostaviti kao koristan za zemlje emigracije. Najnovije studije o migraciji iz zemalja kao što su Gana, Fidži, Indija i Rumunija nalaze podršku za ovo stanovništvo.
Gde je Srbija u tim brojkama zarada iseljenika?
- Samo u toku 2010. radnici iz zemalja u razvoju doznačili su 325 milijardi dolara, kažu podaci Svetske banke. U Libanu, Lesotu, Nepalu i Tadžikistanu doznake čine više od 20 odsto bruto nacionalnog dohotka. U Srbiji, koja se i u svetskim razmerama dobro kotira, nešto manje od devet odsto. Kvalifikovani migrant može da zaradi nekoliko puta više nego što bi njegov prihod bio da je ostao kod kuće. Proučavanjem rumunskih imigranata u SAD otkriveno je da prosečan emigrant zaradi oko 12.000 dolara godišnje više u SAD nego što bi zaradio u rodnoj zemlji, gde je inače prihod po glavi stanovnika oko 7.500 dolara.
Stručnjak Instituta za evropske studije
Goran Nikolić je rođen 1974. godine u Ivanjici. Diplomirao je 1998. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirao oktobra 2002. Od marta 2001. radio je u Institutu za spoljnu trgovinu, gde je stekao zvanje istraživača-saradnika, da bi potom radio u Privrednoj komori Srbije.
Februara 2009. odbranio je doktorsku disertaciju "Strukturno prilagođavanje robnog izvoza Srbije uvoznoj tražnji EU", da bi se u maju iste godine zaposlio u Institutu za evropske studije u Beogradu.
Objavljuje konjunkturne analize, posebno izučava strukture spoljnotrgovinske razmene Srbije (ukupne i s EU), analizira tendencije kursa dinara i platnog bilansa, istražuje uticaj evropskih integracija na spoljnotrgovinske tokove, te se bavi analizama međunarodne ekonomije, kao i ekonomskom istorijom.
Slažete li se s tezom da Srbija zapravo uzalud školuje kadrove koji potom odlaze u inostranstvo?
- Teza o gubitku država koje finansiraju studije onih koji odu došla je u pitanje. Nova studija koja se bavila Ganom upućuje da migranti u toku svog radnog veka pošalju pet do šest puta veći iznos nego što je koštalo njihovo obrazovanje. Pored toga, mnogi emigranti bi bili bez posla da su ostali u zemlji. Indikativno je da su Indijci u Silicijumskoj dolini pomogli da se oblikuje regulatorna struktura za indijske industrije, posebno pomažući softverske firme da se probiju na američko tržište. Migranti se neretko vraćaju kući, često sa novim veštinama.
Navodite da iseljavanje zapravo blagotovorno utiče na ekonomiju države.
- Na kraju, emigracija ima blagotvorne efekte na one koji se odluče da ostanu, podstičući ih da se obrazuju, ali i da lakše nađu radno mesto. Kada je, recimo, počeo talas jugoslovenske emigracije u drugoj polovini šezdesetih, to je smanjilo problem nezaposlenosti, a ubrzo i popravilo platni bilans, kada su obimne doznake počele da pristižu. Po svemu sudeći, velike emigracije devedesetih danas daje svoje efekte omogućujući našim građanima da imaju životni standard znatno iznad realnih mogućnosti.
