Ako planirate da se selite, evo u kojim zemljama je bolje nego u Srbiji
Ako se preselite u inostranstvo, negde u Evropi, kako biste studirali ili uživali u penziji, verovatno imate stalni izvor novca koji primate u rodnoj državi. U tom slučaju, sve što treba da znate jeste koliko je zemlja u koju idete skupa (ili jeftina) za život u poređenju sa vašom državom. A upravo to pokazuje prva mapa koju je izradio češki lingvista i matematičar Jakub Marian.
Kako biste razumeli vrednosti, zamislite da trenutno živite u Nemačkoj (čiji je indeks 100) i da trošite 2.000 evra mesečno (na stan, namirnice i druge potrepštine i usluge). Ako se preselite u Norvešku (indeks 153), moraćete da potrošite 53 odsto više, odnosno 3.060 evra mesečno kako biste zadržali isti standard. S druge strane, ako se preselite u Moldaviju (indeks 37), za iste stvari ćete potrošiti samo 740 evra mesečno.
Ako se preselite pak u drugu državu u nameri da se tamo zaposlite, gornji primer više ne vredi, jer je cena rada glavna stvar koja se menja i o tome zavise vaša buduća primanja.
Ali problem su drugi troškovi na koje trošite svu istu platu. Na primer, ako svakog meseca trošite u Nemačkoj 2.000 evra, i preselite se u Bugarsku, trošićete samo 1.000 evra kako biste kupovali stvari na koje ste navikli u Nemačkoj.
Prosečna plata u Nemačkoj je oko 2.600 evra (stoga potrošiti 2000 evra nije problem), dok je prosečna plata u Bugarskoj oko 400 evra (oko 6,5 puta manje nego u Nemačkoj), pa stoga prosečan Bugarin sebi ne može priuštiti da potroši 1.000 evra mesečno kako bi živeo standardom kojim živi prosečan Nemac.
Na njegovoj mapi Srbija je označena indeksom 45, što pokazuje da je prosečan Srbin u još lošijoj situaciji nego prosečni Bugarin i da ima još manje mogućnosti da sebi priušti "nemački standard". Prosečna plata u Srbiji iznosila je u februaru 44.450 dinara što je manje od 400 evra.
Druga Marianova mapa pokazuje lokalnu kupovnu moć svake države (sada je Poljska označena indeksom 100).
Odnos indeksa dve zemlje pokazuje koliko puta više (ili manje) robe ili usluga može da plati prosečni stanovnik jedne države u odnosu na drugu.
Na primer, prosečni Nemac može da kupi skoro dva puta više automobila, iznajmi dva puta više stanova i dva puta češće jede u restoranu od prosečnog Poljaka.
Međutim, u odnosu na Poljsku, Srbija ima manju kupovnu moć.