Hrvatska piletina za srpsku sirotinju

Poljoprivreda Srbije ne uspeva da se vrati ni na nivo na kojem je bila pre dve decenije, stočarstvo je na kolenima, a samo zbog neobrađenih 400.000 hektara, naša zemlja godišnje gubi 300 miliona evra.

Srpsko selo je u beznađu, a Ministarstvo poljoprivrede nema valjanu strategiju razvoja koja bi stvari pokrenula s mrtve tačke. Ovo je sumorna perspektiva, koju za "Vesti" iznosi profesor dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije. On procenjuje kaže da Srbija na svakih 10 godina gubi godišnji obim proizvodnje ili oko tri milijarde evra.

Da se stvari ne pomeraju sa mrtve tačke, pokazuju predviđanja stručnjaka da će ovogodišnja setva u Srbiji biti najskuplja do sada.

Uz cenu od 450 evra za tonu mineralnog đubriva usevima se loše piše. Iako će se zasejati gotovo svih 2,8 miliona hektara, koliko je raspoloživo, skoro je izvesno da proizvođači neće imati novca za prehranu useva, što bi moglo da ugrozi prinos. Iako su subvencije porasle za 2.000 dinara po hektaru (sada iznose oko 14.000 dinara ili 140 evra), nafta je ove godine skoro dvostruko skuplja, a proizvođači su zbog posledica krize dodatno osiromašeni.

Profesor Ševarlić kaže da je prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine subvencije od 12.000 dinara (120 evra) moglo da iskoristi tek oko 80.000 gazdinstava jer sva ostala, čak 700.000 gazdinstava, ne uplaćuju doprinose za poljoprivredne penzije, pa prema tome nemaju pravo na subvencije.

-Ni sa stočarstvom nije ništa bolje. Ova agrarna grana je praktično uništena. Ne postoji nikakva motivacija za uzgoj junadi ili svinja, a danak plaćaju žitelji naše zemlje koji godišnje pojedu jedva 44 kilograma mesa, dok prosečan stanovnik Evropske unije pojede duplo više. Poražavajuća je činjenica da je stočni fond u Srbiji za polovinu manji nego pre 50 godina, a tome je najviše doprinela država koja nema ni para ni volje da problem reši.

Vojislav Stanković, saradnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da je broj stoke u poslednjih 20 godina opadao dva do tri odsto.

- Proizvodnja mesa je pala sa 600.000 tona, koliko je iznosila 90-ih godina, na 457.000 tona u 2009. godini. Trenutno imamo svega 550.000-600.000 krava. Toliko krdo Srbija je imala početkom prošlog veka. Broj svinja u Srbiji, prema podacima PKS-a, pao je sa 3,5 miliona krajem 2008. na 2,6 miliona krajem 2009. I to nije sve, Srbija već godinama ima odobren kontingent za izvoz 10.000 tona junećeg mesa u EU, a proda zajedno sa izvozom u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu jedva nešto više od trećine te količine - upozorava Stanković.

Mnogo je uzroka zbog čega je srpska poljoprivreda na izdisaju, a jedan od njih je svakako privatizacija zemljišta. Brojni tajkuni su u procesu privatizacije kupili hektare i hektare ne da bi ih obrađivali nego da bi poljoprivredno zemljište pretvarali u građevinsko, ali i da bi to zemljište preprodavali kad Srbija jednom postane članica Evropske unije.

- Princip je bio kupi jeftino, a prodaj skupo. Neki od novih vlasnika nisu mogli da dočekaju vreme kada će preprodati zemlju kupcima iz EU, pa su sada finasijski izraubovana preduzeća prepuštena propasti i stečaju - upozorava dr Ševarlić. - Srbija nije umela da zaštiti svoje, pa će tako za tri godine i građani EU moći da kupuju plodne oranice u našoj zemlji.

Stranci će prvo kupovati kvalitetnu zemlju u blizini Beograda, Novog Sada, banja, planinskih centara, Koridora 10. Naši građani zbog nedostatka novca neće moći da konkurišu strancima, pa će najbolje parcele preći u ruke stranih državljana.

Da zlo bude veće, Srbija je privatizacijom svoju nekad moćnu poljoprivredno-prehrambenu industriju prepustili Hrvatima! Lane je hrvatska firma "Vindija" iz Varaždina kupila fabriku živinskog mesa "Plandište farms", a ista firma već poseduje i mlekaru i klanicu u Lajkovcu.

Ranije je hrvatski koncern "Agrokor" kupio fabriku smrznute hrane "Frikom" i najveću srpsku uljaru "Dijamant". Slovenačka "Perutnina Ptuj" kupila je "Topiko". Tako je tržište piletine u slovenačko-hrvatskim rukama! Posledica je da Srbe, nekad uspešne ratare, hrane tajkuni iz komšiluka.