Saudijci "ruše" Kuvajt, Katar, Emirate, rublju, dolar, rupi...
Nad čovečanstvo se nadvila gadna pretnja: svetskim finansijskim krugovima proneo se glas da bi Saudijska Arabija mogla da raskine fiksni kurs rijala prema dolaru, a ako rijal devalvira, cena nafte pala bi i ispod 10 dolara za barel. Onda bi devalvirali i Kuvajt, Katar i Emirati, pa rublja, peso, bolivar, kvanza, alžirski dinar, naira, ringit, rupija...
Neki stručnjaci nazvali su to "najcrnjim od svih crnih labudova”, misleći na ekstremno retke, neočekivane i nepredvidive događaje s kataklizmičnim posledicama. Kad bi se to dogodilo, rijal bi doživeo naglu devalvaciju, cena nafte propala bi i ispod deset dolara za barel, u Saudijskoj Arabiji izbila bi hiperinflacija.
Za svetske finansije bilo bi to kao udar termonuklearne bombe. Odmah u prvom talasu i sve druge zemlje Zaliva koje su svoje valute vezale za američki dolar - Kuvajt, Emirati i Katar - doživele bi devalvaciju i erupciju inflacije, prenose regionalni mediji. U drugom talasu devalvirali bi rublja, kanadski i australijski dolar, peso, bolivar, alžirski dinar, naira, ringit, rupija...
Ovakav katastrofični scenario nažalost, nije samo hipotetički, on se već događa. Posledica je drastičnog pada cena sirove nafte i prirodnog gasa, ali i drugih energenata, ruda i sirovina.
Kazahstan je u avgustu "otkačio" svoj tenge od dolara. Pre manje od mesec dana i Azerbejdžan je prestao da brani fiksni kurs manata. A paniku oko saudijskog rijala, koji je fiksnim kursom vezan za dolar još od 1986, izazvao je rekordni pad njegove vrednosti na tržištu. I brojne banke i fondovi kupili su osiguranje za slučaj da Arabija zbog pada cene nafte raskine fiksni kurs, prenosi portal "Jutarnji".
Veza cene nafte sa valutnim kursevima
Dok su nafta i gas vredeli više, zemlje izvoznice imale su velik priliv "petrodolara", a prilike za zaradu privlačile su i inostrane investitore. "Dolarska bonaca" činila je devize sve jeftinijima u lokalnoj valuti, a lokalnu valutu sve vrednijom pa su te zemlje postajale sve skuplje i nekonkurentnije. Da bi to izbegle "vezale" su ili "usidrile" svoje valute za dolar, a fiksni kurs su branile pod pritiskom aprecijacije tako što su kupovale viškove dolara i spremale ih u devizne rezerve.
Sada, kad je cena nafte pala, događa se obrnuto. Inostrani ulagači beže iz tih zemalja i menjaju lokalnu valutu u dolare kako bi ih mogli izneti. Da se pritom kurs ne bi menjao, centralne banke tih zemalja prodaju dolare iz svojih rezervi i tako brane fiksni kurs pod pritiskom deprecijacije. Međutim, rezerve ne smeju da potroše do kraja jer im one služe i za uvoz nužnih potrepština pa su u jednom trenutku prisiljene da odustanu od odbrane kursa i prepuste ga "plivanju" na tržištu prema ponudi i potražnji deviza. Kad kursna "brana" popusti, lokalna valuta naglo devalvira.
Saudijci su prodajom nafte gomilali devizne rezerve koje su u avgustu 2014. dosegle 746 milijardi dolara. Ali, kad je nafta drastično pojeftinila, morali su da počnu da ih troše za podmirivanje rashoda i održavanje fiksnog kursa rijala. Do kraja 2015. potrošili su 118 milijardi dolara, a ako nastave da prazne reserve današnjom brzinom, naći će se pred zidom već za tri godine.
A kako sada stvari stoje, znatnijeg porasta cene nafte nema na vidiku. Ne samo da na tržište dolazi novih iranskih milion barela na dan nego i Japan pali svoje nuklearke, što znači da će smanjiti potrošnju nafte za isto toliko. Vrlo brzo i brojne druge zemlje izvoznice sirovina, ruda i energenata moraće da se prilagođavaju tim novonastalim prilikama "dižući kursna sidra", odustajući od fiksnih kurseva i prepuštajući svoje valute slobodnom plivanju.
