Na nevraćenom kusuru uzmu 750.000 evra
Retki su proizvodi čija je cena zaokružena i po pravilu se završava parama, a pošto njih nema, iznos se zaokružuje na dinar ili pola dinara. Na taj način trgovci, prema nekim procenama, godišnje zarade i do 750.000 evra.
Niko još nije izračunao koliko trgovci godišnje zarađuju zaokružujući cene, ali neke računice govore da godišnje svaki kupac samo na parama „izgubi“ oko 18 dinara, a kada se taj iznos pomnoži s brojem potrošača - oko pet miliona u našoj državi, dođe se do cifre od 90 miliona dinara, odnosno oko 750.000 evra.
U svoju korist
Prava je retkost naći proizvod čija cena je nekoliko dinara i 19, 29, 39 ili 49 para jer bi onda značilo da kupac plaća samo dinare, odnosno pare mu se ne bi računale, ali zato u 90 odsto slučajeva cena iznosi 59, 69, 79, 89 ili 99 para. E, tu onda trgovci zaokružuju za ceo dinar više.
Toliko se pretpostavlja da trgovci zarade na zaokruživanju cena proizvoda naviše, i to onih koje se završavaju parama kojih više nema.
Narodna banka Srbije je izdala uputstvo o zaokruživanju naviše ako broj para prelazi 50 ili naniže ukoliko je manje od toga. Trgovci se formalno drže toga i ne može se reći da krše zakon i propise, ali problem je u tome što su cene, po pravilu, više od 50 para a retko, ili gotovo nikada, niže od toga.
Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da je u pitanju finansijski momenat, posebno u velikim trgovinskim lancima. Zbog toga, ističe, potrošači treba preko svojih organizacija da naprave pritisak na državu i izbore se da se sve izražava u punim dinarima, kad već pare odavno faktički nisu u opticaju. Jer, u svetu vam mogu vratiti čak i jedan cent, a kod nas jednu paru nikako.
- S jedne strane, trgovci ne krše zakonske propise, dok je sve to, s druge, pomalo nekorektno. Kod nas je takav način isticanja cena veoma prisutan - ocenio je Kovačević.
Potrošači su, po rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, svesni toga da svakodnevno gube po nekoliko para zbog toga što se cene iskazuju u nečemu čega odavno nema, zbog čega plaćaju „okruglu“ cenu, ali je to posledica domaćih propisa koji favorizuju trgovce na račun kupaca, ali i nesavesnih trgovaca koji se bave takvim „trikovima“.
- To je pravi primer trgovačkog trika koji se oslanja na stvari koje su dobro poznate iz psihologije. Očigledno je da veliki trgovački lanci imaju jake timove koji se bave psihologijom potrošača - ocenjuje Bogosavljević.
