Amerikanci, Irci i Luksemburžani najbolje žive od svog rada
SAD su na vrhu država sa prosečnom godišnjom platom - u Americi taj prihod iznosi 56.000 dolara, a slede Irska i Luksemburg.
SAD su najveći izvoznik ali i uvoznik na svetu. Porez iznosi 23 odsto, a Amerikanci rade prosečno duže od drugih - nedeljno 44 sata.
Prosečan godišnji prihod u Luksemburgu iznosi 55.000 dolara. Ta zemlja je finansijski centar Evrope, a porez iznosi 28 odsto.
U Irskoj se godišnje prosečno zaradi 51.000 dolara. Osim što je poljoprivredni centar, veliki prihodi dolaze iz oblasti tehnološke industrije. Porez iznosi 18,9 odsto.
Među deset zemalja sa najvišom godišnjom zaradom je i Švajcarska. Prosečna plata za godišnji rad je 53.000 dolara, a porez je 30 odsto.
U Australiji godišnji prihodi iznose malo više od 51.000 dolara, porazi su 23 odsto. Australijanci rade svega 35 sati nedeljno.
Ujedinjeno kraljevstvo (Engleska, Škotska i Severna Irska) su druga najveća ekonomija u svetu. Godišnja zarada iznosi 41.000 dolara, a porez je 25 odsto. Radna nedelja traje 42 sata.
Kanađani godišnje zarade u proseku oko 45.000 dolara, a porez je 23 odsto. Radna nedelja u toj zemlji je 36 sati. Kanada je veliki proizvođač pšenice i drugih žitarica.
Visoko je kotirana i Norveška sa prosečnom godišnjom platom od 49.000 dolara. Porez je 31 odsto, a radna nedelja traje 35 sati.
Zaposleni u Južnoj Koreji godišnje zarade 36.000 dolara, a porez je svega 18 odsto. Radnici u ovoj zemlji rade nedeljno 42 sata.
Listu od deset zemalja sa najvećim godišnjim prihodima zaključuje Holandija, u kojoj zaposleni zarade prosečno 47.000 dolara godišnje. Porez je 31 odsto, a radna nedelja traje tek 35 sati.
