Srpskim bankama oteto pola milijarde
Jugobanka, Beogradska banka, Beobanka i Investbanka, koje su u stečaju, više od deceniju čekaju na okončanje brojnih sudskih sporova koje vode u bivšim jugoslovenskim republikama kako bi došle do svoje imovine vredne više od pola milijarde evra, obelodanila je Agencija za osiguranje depozita, stečaj i sanaciju banaka.
Samo Jugobanka vodi 59 sporova u bivšim republikama SFRJ i to najviše u Hrvatskoj, čak 23, potom u Crnoj Gori 21, BiH 11 i četiri u Makedoniji.
Ukupan iznos tužbenih zahteva ove banke po svim osnovama prema firmama iz država sukcesora bivše Jugoslavije iznosi 250 miliona evra.
Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju kaže za "Vesti" da banke potpuno legitimno potražuju svoju imovinu, ali da se Srbija nakon potpisivanja Sporazuma o sukcesiji 2004. godine neodgovorno i popustljivo ponašala.
Nikad bolje, a ne valja
Branko Pavlović kaže da su srpske vlade često tvrdile da su "odnosi sa Hrvatskom nikad bolji", a u stvari Hrvatska nikad nije poštovala razne ugovore u vezi sa našom zemljom i našim firmama.
- Vlasti u Beogradu ocenjuju da je sve u redu, mada u praksi to nikad nije bio slučaj, pogotovo ne sa Hrvatskom - kaže Pavlović.
- Srbija nije vršila pritisak na druge države da se drže svojih zakonskih obaveza. U izbegavanju tih obaveza naročito prednjači Hrvatska. Oni su majstori odugovlačenja i glavni u odbijanju svih zahteva - kaže Pavlović.
Njegov kolega, ekonomista Saša Đogović kaže da Srbija nije bila mnogo agilna u traženju pravnog rešenja za svoje firme koje su poslovale u eks jugoslovenskim republikama.
- Hrvatska je najteža po tom pitanju, ali treba biti strpljiv. Ukoliko njihovi sudovi odbijaju, treba ići na međunarodne institucije. Nikako ne treba popustiti pred onima koji odugovlače - kategoričan je Đogović.
Jugobanka u stečaju u Hrvatskoj potražuje šest nekretnina koje su korišćene kao glavne filijale, kao i odmarališta na Krku i kuće na Hvaru.
Jugobanka vodi veći broj postupaka za dugove firmi sa teritorije BiH, Makedonije i Hrvatske u vezi sa obavezama prema Pariskom klubu poverilaca. Vrednost tužbenih zahteva u BiH iznosi 22 miliona evra, Hrvatskoj 23, a u Makedoniji 11 miliona evra.
Beogradska banka potražuje oko 12 miliona dolara i 7,5 miliona evra od poverilaca sa teritorije bivših republika, a najviše od firmi iz Slovenije - 11,3 miliona dolara. Od kompanija iz BiH potražuje oko 400.000 dolara i 7,5 miliona evra.
Investbanka je na teritoriji BiH u trenutku otvaranja stečaja imala 24 objekta, od kojih je 20 prodala i naplatila, a ostale su još četiri neprodate nekretnine.
Objekti u Zagrebu, Osijeku, Tuzli...
Investbanka u Hrvatskoj ima dve nepokretnosti - poslovne prostore bivših filijala u Zagrebu i Osijeku ukupne površine više od 1.000 metara kvadratnih. Tužbeni zahtev za naknadu štete tržišne cene nepokretnosti u Zagrebu odbio je prvo nadležni sud 2003. a zatim i Vrhovni sud Hrvatske.
Beogradska banka potražuje imovinu od Hrvatske, Crne Gore i BiH, gde je predmet spora objekat u Tuzli, kao i Kozara prevoz u Republici Srpskoj.
