U Srbiji sve više zaposlenih
U Srbiji je od početka januara do kraja marta stopa zapošljavanja povećana za 4,8 odsto u odnosu na prva tri meseca prethodne godine i u tom periodu je radni odnos zasnovalo 159.339 osoba, izjavila je za Tanjug pomoćnica Ministra ekonomije za zapošljavanje Ljiljana Džuver. Prema njenim rečima, stopa zaposlenosti u Srbiji je 50 odsto, prema poslednjim raspoloživim podacima, dok je stopa nezaposlenosti visoka u odnosu na zemlje EU i iznosi oko 17,4 odsto.
Džuver je u intervjuu Tanjugu ocenila da su na tržištu rada u Srbiji ponuda i potražnja radne snage već dugi niz godina neusklađene, pri čemu je nezaposlenost posledica strukturne neprilagođenosti privrede i nezavršenog procesa tranzicije.
Ona je ukazala da je broj nezaposlenih starosne dobi od 45 do 64 godine i u prethodnoj godini bio blago povećan u odnosu na ukupan broj registrovanih nezaposlenih, ali je naglasila da to nije samo zbog ekonomske krize, već i zbog toga što još nije završen proces privatizacije preduzeća.
Prema njenim rečima, iskustva sa starijim radnicima su različita. Tako je prošle godine realizovan projekat otpremninom do posla, ali je ukupan broj osoba koja su se opredelila za takav način zaposlenja bio ipak ispod očekivanja, jer se javilo njih oko 1.900.
Džuver je kazala da samo praćenje stope zaposlenosti i nezaposlenosti ne može u potpunosti da ukaže na to kakva je situacija na tržištu rada u Srbiji i da je bitna stopa aktivnosti radne snage koja iznosi 60,5 odsto, a ukazuje na motivisanost nezaposlenih da se uključe u svet rada.
Ona je naglasila da se sada, nakon ekonomske krize, na tržištu rada traže proizvodna zanimanja - mesari, pekari, građevinski radnici, stolari, dok su kod visokoobrazovnih najtraženija zanimanja informatičara, elektroinženjera, profesora matematike i engleskog...
Nelegalno zapošljavanje
Govoreći o nelegalnom zapošljavanju, pomoćnica ministra je ocenila da je reč o sistemskom problemu i da su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo rada i socijalne politike angažovani na izradi projekta za suzbijanje sive ekonomije koji bi se realizovao uz pomoć sredstava iz pretpristupnih evropskih fondova IPA.
"Taj projekat podrazumeva jačanje kapaciteta inspekcije rada, ali isto tako sprovođenje sveobuhvatne analize strukture neformalne ekonomije, kako bi se videlo gde je najviše ljudi zaposlenih na 'crno'", kazala je ona.
Akcionim planom za zapošljavanja za 2010. godinu kao jedan od prioriteta za suzbijanje sive ekonomije predviđeno je i pokretanje incijative za smanjenje stope doprinosa i poreza na najniže zarade, dodala je Džuver.
Prema njenim rečima, u sivoj ekonomiji je angažovano oko 18, 2 odsto radno sposobnog stanovništva i ta neformalna ekonomija učestvuje sa 35 odsto u BDP, što je prilično visoko učešće kada se uporedi sa drugim zemljama EU.
Država pokušava da nizom stimulativnih mera i olakšica spreči zapošljavanje ljudi u sivoj ekonomiji - počev od subvencija u iznosu od 80.000 do 130.000 dinara koje se daju poslodavcima po novoosnovanom radnom mestu, do subvencija doprinosa za one koji zapošljavaju mlade do 30 godina, osobe sa invaliditetom i starije od 45 godina života.
Zapošljavanje mladih
Džuver je naglasila i da je Akcioni plan zapošljavanja za 2010. predvideo dva važna programa za zapošljavanje mladih bez radnog iskustva "Prva šansa" i program javnih radova usmeren na zapošljavanje najugroženijih kategorija stanovništva.
"Prethodne godine se putem javnih radova zaposlilo oko 8.500 hiljada osoba, a u stalnom radnom odnosu je zadržano nešto manje od deset odsto od tog broja. To je dobra mera, ali nema dugoročan efekat na zapošljavanje, jer je reč uglavnom o radu na određeno vreme na šest meseci", naglasila je Džuver.
Zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju invalida predvideo je i da poslodavci imaju obavezu da od 24. maja počnu da primenjuju odredbe koje se odnose na obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Prema rečima pomoćnice ministra, svaki poslodavac koji ima više od 20 zaposlnih moraće da zaposli određeni broj osoba sa invaliditetom.
Međutim, Zakon je predvideo i druge načine - da poslodavac za broj osoba koje je po zakonu u obavezi da zaposli, uplati opredeljeni iznos sredstava u budžetski fond a treća mogućnost je da sa zaštitnim radionicama potpiše godišnji ugovor u vrednosti od 20 prosečnih zarada za svaku osobu sa invaliditetom.
Način izvršenja obaveze za sve poslodavce, uključujući i državu, biće regulisan podzakonskim aktom koji zajednicki donose ministarstva ekonomije i finansija.Radi se o tome da je Zakonom ustanovljena obaveza, a podzakonskim aktom se određuje način izvršenja.
Podzakonski akt bi do kraja ove nedelje trebalo da potpišu ministar ekonomije Mlađan Dinkić i ministarka finansija Diana Dragutinović, rekla je Džuver.
