Jelašić: Situacija bolja nego pre 6 meseci
Situacija u Srbiji mnogo je stabilnija nego pre šest meseci - devizne rezerve nikad nisu bile veće, godišnja inflacija je svega 4,7 odsto, imamo programe sa MMF, Svetskom bankom i podršku mnogih drugih međunarodnih finansijskih institucija, izjavio je za "Večernje novosti" guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.
"To su najbolji dokazi da je naš brod u sigurnim vodama", poručio je guvrerner, četiri nedelje nakon što je podneo ostavku na mesto prvog čoveka NBS.
Pre nego što i definitivno ode iz guvernerske fotelje, što očekuje da će se desiti do leta, Jelašiću ostaje da privede kraju još jedan važan posao - izmene Zakona o NBS, za koji kaže da treba da ojača nezavisnu poziciju guvernera, Saveta NBS i Izvršnog odbora.
On je najavio da u petak ide u Vašington, na godišnju skupštinu MMF-a. "Pripremamo teren za sledeću misiju MMF, koja dolazi u Srbiju sredinom maja. Tada će se koplja lomiti oko tekuće potrošnje, odnosno zarada i penzija".
|
Dobra saradnja sa Šoškićem
Što se tiče kandidata za njegovog naslednika, Jelašić je rekao da je sa Dejanom Šoškićem, koga je predložio premijer, imao veoma dobru saradnju.
|
Na pitanje da li je došlo vreme da se odmrznu zarade i penzije, Jelašić je kazao da niko nije protiv većih plata, pa ni MMF, samo želi da vidi iz kojih izvora ćemo to pokriti.
"Kao što i stoji u dokumentu koji je Vlada usvojila, dogovor je da se povećanje rashoda razmatra samo ako bude većeg prihoda u državnoj kasi", rekao je on.
Jelašić je naveo da za prva tri meseca ove godine deficit budžeta nije smanjen i iznosi oko 20 milijardi dinara, što je na nivou plana i dodao da prihodi od jednokratne privatizacije i zaduživanja u inostranstvu nikako ne bi smeli da se koriste za "krpljenje" tekućih rashoda.
On je ocenio da bi najbolje bilo ili da se cela suma dobijena od "Telekoma" iskoristi za otplatu Londonskom klubu, kojem dugujemo oko milijardu dolara, ili da se time ojača "prvi stub penzionog sistema".
Kad je reč o izlasku iz krize, on je ocenio da ćemo ove godine imati rast BDP od 1,5 odsto, što je mnogo bolje od prošlogodišnjeg pada od tri odsto. Ali još treba dosta vremena dok građani na platama i penzijama ne osete da je kriza prošla.
"Tek 2011. godine bićemo tamo gde smo bili 2008. godine", ocenio je odlazeći guverner.
