Ko ruši naftu? Rusi, škriljci ili višak ponude?
Ne postoji nikakva politička ili ekonomska zavera SAD i Saudijske Arabije da drastično obore cenu nafte, već se radi o usporavanja industrijske proizvodnje i višku ponude, tvrde stručnjaci.
Čim su cene nafte počele ozbiljno da padaju, pojavila se teorija po kojoj SAD, uz pomoć Saudijske Arabije, kažnjavaju Rusiju zbog ukrajinske krize. Prema drugoj verziji, Saudijska Arabija sama spušta cenu, i to kako bi uklonila pokušaj SAD da naftom iz škriljaca osvoji tržište.
Niske cene nafte stavljaju van svake opcije skupe metode eksploatacije crnog zlata na američki način. Ali, nijedna od ove dve teorije zavere ne zasnivaju se na činjenicama, tvrde stručnjaci.
Budžet Saudijske Arabije, uz cene nafte manje od 80 dolara za barel, dolazi pod znak pitanja. Vašington se, s druge strane, plaši rasta dolara, što je tradicionalna reakcija valute na nisku naftu. Takav scenario udara po ekonomiji i konkurentnosti SAD.
Stručnjaci objašnjavaju da prodavci mogu da utiču na cene putem smanjenja ponude, ali budžeti kompanija već su isplanirani nekoliko godina unapred. Smanjenje ponude je direktna šteta delatnosti, zato što ne može da se zaustavi rad polovine bušotina, kako bi se zadržala cena.
Prodavci će, najverovatnije, prodavati iste obime po bilo kojim cenama, samo da bi nastavili rad. Prodaja nafta u bescenje može da se odrazi na dugoročne projekte koji se za sada nalaze u stadijumu pokretanja ili tek na papiru.
Niske cene nafte ispostavile su se kao najpovoljnije za Ukrajinu, Poljsku, Tursku, Belgiju i Japan. U prvoj desetini onih koje je obradovao pad cena na naftnom tržištu jesu i SAD, Južna Koreja, Singapur, Velika Britanija i Južna Afrika, pokazuju istraživanja.
