Guverner poslednja rampa inflaciji
Informacija da je Narodna banka Srbije završila prošlu godinu sa minusom od oko 360 miliona evra naišla je na čuđenje javnosti s obzirom na to da nije reč o topljenju deviznih rezervi, već o gubicima u tekućem poslovanju.
Kako je moguće da NBS stvori takav gubitak kad prihoduje od raznih finansijskih operacija? Objašnjenje guvernerke Jorgovanke Tabaković je građanima bilo prilično nerazumljivo. Ona je rekla da je "gubitak knjigovodstveni, da ga građani neće pokrivati, te da nema mesta panici".
Krivi i dolar i zlatoVlade Srbije više od deceniju ne uspevaju da uspostave ravnotežu u javnim finansijama. Ali, ruku na srce, i odluka američkih Federalnih rezervi da prestane sa enormnim štampanjem dolara ima za posledicu da dolar ojača prema evru. Kako su srpske devizne rezerve 60 odsto u evrima, rast dolara i pad evra automatski utiču na njihovu vrednost. Konačno, jedan deo srpskih rezervi je i u zlatu, a kako je njegova vrednost pala, umanjena je knjigovodstvena vrednost naših poluga. |
Stručnjaci se slažu da minus NBS govori o lošoj fiskalnoj politici centralne banke. To priznaje i guvernerka rečima da je "monetarna politika u prošloj godini pokrivala nedostajuće mere fiskalne konsolidacije". Jednostavno rečeno, NBS je pokrivala rupe u budžetu.
Nije ovo prvi put da NBS pravi takve gubitke. Recimo, 2010. je on bio 661 milion evra, godinu kasnije 105 miliona, a 2012. godine 486 miliona evra.
- Vodi se neodgovorna fiskalna politika. Svake godine država u svojoj kasi pravi minus veći od milijardu i po evra i na taj način se povećava količina novca u opticaju - kaže Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar.
Zanimljiv je i način na koji se Srbija zadužuje. Nemoćna da na drugi način dođe do novca država prodaje hartije od vrednosti uz visoke kamate jer tako krpi rupe u nerealno planiranom budžetu.
- Odjednom imate poplavu novca. Da bi sprečila inflaciju, NBS je intervenisala kroz takozvane repo-operacije, odnosno, prodajom svojih hartija od vrednosti. Ona plaća visoku kamatnu stopu, prošle godine 10 odsto, a ta takozvana sterilizacija odnosno poništavanje novca da bi se sprečila inflacija, veoma je skupa operacija - dodaje Ćulibrk.
Tu NBS nema krivice. Ona ima zakonsku obavezu da brani stabilnost cena, dakle, ona se bori da održi nivo inflacije. Velika količina novca u opticaju bi neminovno dovela do pada vrednosti dinara, skoka cena i inflacije.
