Ko plaća dug preminulih penzionera?
Penzioner iz Beograda, koji je posle sedam godina konačno uspeo da otplati dug za doprinose PIO fondu od 883.457,37 dinara, a potom dobio obaveštenje da duguje još 791.358,01 dinara, na ime kamate, opravdano je ovih dana postavio pitanje ko će, ako on ne poživi, vratiti njegove dugove? Od penzije mu se u ovom času odbija trećina po osnovu duga za doprinose.
Isto pitanje postavila je i jedna čitateljka, koja kaže, da od muževljeve penzije izdržava sina i njegovo dvoje dece, jer sin samo povremeno radi, a ratu za adaptaciju stana mora da plaća još narednih osam godina. Ko će da vrati taj dug da izmiri u slučaju da ona ne požive toliko, a pri tom je Zakon o nasleđivanju jasan – ko nasleđuje imovinu nasleđuje i dugove do vrednosti nasleđene imovine.
Nije redak slučaj da se posle smrti srodnika naslednicima može dogoditi da im je u "amanet" umesto imovine ostao dug prema banci za kredite, kreditne kartice, dozvoljeni minus…
Da li se sa smrću penzionera, ako nema ko da nasledi njegovu penziju, gase i dugovi prema Fondu ili fond ipak naplaćuje preostali dug iz njegove zaostavštine?
U penzijskom fondu za "Politiku" pojašnjavaju da je Zakonom o PIO propisano da osiguraniku koji sam plaća doprinose, a nije platio sve dospele obaveze, Fond obustavlja isplatu jedne trećine mesečnog iznosa penzije. I to sve dok se na taj ili na neki drugi način ne namire neuplaćeni dospeli doprinosi.
Ukoliko bi se, međutim, dogodilo da penzioner premine, prestaje isplata penzije, a Fond nema ovlašćenja da preostali dug naplati iz zaostavštine korisnika.
Ako bi naslednici ostvarili pravo na porodičnu penziju, Fond nastavlja da i njima odbija jednu trećinu mesečnog iznosa penzije do potpunog namirenja duga.
S obzirom na to da naslednici uz imovinu nasleđuju i dug, ali samo do visine vrednosti imovine, to znači, da ako je vrednost nasleđene imovine mala, odnosno manja od visine duga, onda se u tom slučaju dug ne nasleđuje.
Portal "Kamatica" navodi da u slučaju da je pokojnik za sobom ostavio dugove prema banci, banka kao poverilac ravnopravno učestvuje u ostavinskoj raspravi i ima pravo na nadoknadu sredstava na osnovu imovine koja je ostala iza klijenta.
Primera radi, ako je iza pokojnika ostao auto, stan, nameštaj, zlato ili umetnine, banka ima pravo da traži naplatu duga iz te imovine. U tom slučaju, naslednik ili naslednici neće moći da raspolažu imovinom koja je ostala iza pokojnika sve dok banka ne naplati sve svoje.
Ukoliko je, međutim, dug veći od zaostavštine, pa iznosi 100.000, a zaostavština 50.000, ostatak duga neće imati ko da plati. U tom slučaju dug se briše.
Pravilo većine banaka prilikom odobravanje hipotekarnog kredita je da korisnik ima ugovoreno životno osiguranje. Takvo osiguranje traje koliko i otplata kredita i ono se aktivira u slučaju prirodne ili smrti usled nezgode. Osiguravajuće društvo otplaćuje stambeni kredit banci, odnosno porodica u ovom slučaju ne nasleđuje dug po kreditu.
Pravilo je da banka, nakon saznanja da je korisnik kredita preminuo, stupa u kontakt sa naslednicima u cilju pravovremenog izmirenja duga, kako bi se sprečilo kašnjenje isplate i pribavilo ostavinsko rešenje, nakon čega se dostavljaju opomene za izmirenje duga svim naslednicima.
Domaće zakonodavstvo omogućava da osoba koja nije naslednik, može, ako želi da otplati tuđe dugove, ali to nije zakonska obaveza. Postoje slučajevi kada iza pokojnika ne ostaje imovina. Banka, ali i svaki drugi poverilac pokušaće da se sa naslednikom dogovori oko otplate tog duga. Međutim, zakonski naslednici u tom slučaju mogu da se u ostavinskoj raspravi odreknu nasledstva. U tom slučaju, neće biti odgovorni ni za dugove. Jer prema Zakonu o nasledstvu "naslednik koji se odrekao nasleđa ne odgovara za ostavljene dugove".
