Srbija pod kamatom

Građani Srbije se nekako uvek osećaju kao trinaesto prase. Em su preturili preko glave tranziciju, koja se nešto odužila, a nisu nas obavestili da li je završena, pa je pre šest godina napala svetska ekonomska kriza, hrana je skuplja od evropske, a prepušteni su milosti i nemilosti 30 banaka.

Srbi prepušteni na milost i nemilost 30 banaka

 

Zvanično plaćaju dvostruko veće kamate u odnosu na susede, pre svega Hrvatsku i Federaciju Bosne i Hercegovine. Tako su kod kamate na keš zajmove od 15,80 do 22,50 odsto na godišnjem nivou na dinare i evre, a u okruženju od 6,90 do 9,50 odsto.

Kada je u pitanju Republika Srpska kamate su slične kao u Srbiji, minimalna iznosi od 15 do 21,25 odsto na godišnjem nivou.

Zatezna kamata koju banke u Hrvatskoj i BiH zaračunavaju ukoliko se kredit ne otplaćuje je 12 odsto godišnje, u Srbiji je dvostruko više.

Kamata na dozvoljeni minus višestruko je veća nego u regionu i evropskim zemljama. Dok je u Srbiji kamata 33%, u Hrvatskoj je 11,5%, u Sloveniji 8,8%, a u Španiji, koju najviše trese kriza, samo 4,9%.

Građani koji koriste finansijske usluge u Srbiji u prvih šest meseci ove godine uputili su 1.155 prigovora na rad finansijskih institucija, pitanja i obaveštenja, objavila je Narodna banka Srbije. Gotovo 1.000 se odnosilo na rad banaka. U prvoj polovini godine u Narodnoj banci zakazano je i održano 49 postupaka posredovanja, od čega je okončan 41 postupak.