Dijasporske vile za turiste

Čelnici jedne od najvećih dijasporskih opština u Srbiji - Petrovca na Mlavi planiraju da za koji mesec ovo podhomoljsko mesto pretvore u turistički raj, nalik na one u Švajcarskoj. Ništa od ovoga ne bi bilo čudno da ključni deo ove priče nije ideja da se većina velelepnih dijasporskih vila i kuća pretvori u luksuzne pansione.

Petrovac na Mlavi ima šta da ponudi

 

- Petrovac na Mlavi je u svakom smislu bogom dan za banjski, verski, seoski ili vikend turizam. Istovremeno, više od 12.000 naših stanovnika je na privremenom radu širom Evrope, a prema nekim procenama su u otadžbini sazidali oko 6.000 zaista prelepih kuća koje su većim delom godine prazne. To je ogroman smeštajni potencijal, ali i atrakcija za turiste iz zemlje i inostranstva - priča predsednik opštine Petrovac na Mlavi Radiša Dragojević.
 

Ideja opštine je da se tim ljudima ponudi mogućnost da ove kuće pretvore u pansione u kojima bi turisti mogli da odsedaju ukoliko se odluče da posete ovaj deo Srbije.
 

- Predstoje nam razgovori sa našim ljudima u dijaspori, ali verujem da će dobar deo njih pristati, jer već imamo nekoliko domaćinstava koja su započela ovaj biznis i veoma su zadovoljni - kaže Dragojević.
 

Jedan od njih je i 39-godišnji Dejan Simonović iz sela Ždrelo. Njegovi roditelji Slavica i Milorad su i dalje u Austriji, u Salcburgu, a on je tamo radio deset godina i vratio se 2000.
 

- Kada sam se vratio shvatio sam da je malo posla koji može da donese siguran kapital. Onda sam prihvatio ideju prijatelja iz Turističke organizacije Petrovca da pokušam sa izdavanjem apartmana u delu kuće koji smo sazidali, a sve ove godine je zvrjao prazan. Priznajem da sam bio skeptičan, ali sada sam više nego zadovoljan time kako se posao razvija i od dve sobe, sada imam već osam - veli Simonović, koji i dalje ulaže u pansione i prateće objekte.
 

"Vesti" su pokušale da saznaju da li bi i druge opštine u Srbiji bile zainteresovane za ovakvu ideju. Tako Maja Mijajlović, šef kancelarije za dijasporu u Rekovcu, sumnja da bi dijaspora iz ovog kraja to prihvatila.
 

- Mi smo oktobra prošle godine i otvorili kancelariju kako bismo povezivali dijasporu sa zavičajem i pokušali da rešimo neke njihove probleme. Mislim da je ova ideja veoma dobra, ali mislim da bi manji broj ljudi na privremenom radu u inostranstvu to prihvatio. Poznajući mentalitet našeg naroda, mislim da bi se plašili da im turisti ne unište ono što su godinama stvarali. U svakom slučaju, opština bi bila voljna da se pridruži ovoj ideji, naročito zbog toga što mi nemamo ni pansionski, niti, pak, seoski turizam - kaže ona, dodajući da od 13.051 stanovnika, gastarbajteri u ovom mestu čine nešto više od 10 odsto, a najviše ih je u Nemačkoj, Švajcarskoj i Americi.
 

Miloš Vesić, predsednik Skupštine opštine Despotovac, kaže da od 23.000 stanovnika ima 3.000 meštana koji su na privremenom radu u inostranstvu. Uglavnom su u zemljama zapadne Evrope, a najviše u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji.

- Ideja je dobra, ali dobar deo gastarbajtera predstavljaju stariji ljudi, koji plaćaju treća lica da im održavaju kuće. Zbog toga mislim da oni ne bi dozvolili da u njih uđu nepoznati ljudi, jer se plaše za imovinu koju su stekli teškom mukom. Oni veoma teško primaju nekog u svoja dvorišta, pa čak i one koji dolaze po mesni samodoprinos - objašnjava Vesić.
 

Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma nije toliko optimističan po pitanju izdavanja dijasporskih kuća.
 

- U Jagodini ima mali broj gastarbajtera, a najviše ih ima u Rakitovu. Međutim, oni su se u to selo vratili sa privremenog rada. Ne verujem da bi oni izdavali svoje kuće, jer ni njih nema ko da čuva. Osim toga, Jagodinci koji imaju stanove i kuće za izdavanje mislim da će primati studente - kaže on.