Pšenice i za izvoz
Hlebno žito za sada obećava dobar rod, a ukoliko u narednih mesec dana vremenske prilike budu povoljne, pšenice ćebiti i za izvoz. Poplave nisu „odnele” mnogo prinosa, jer se računa da je pod vodom bilo između tri i četiri odsto ukupnog obradivog zemljišta.
Očekuje se prosečan rod od oko 2,5 miliona tona koji omogućava da se cena pekarskih proizvoda zadrži na postojećem nivou, odnosno nikakva poskupljenja ne prete.
Direktor Udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da svi podaci o poplavama još nisu prikupljeni i da se očekuje da će ih vlada objaviti početkom iduće nedelje, a prema podacima tog udruženja, bilo je poplavljeno oko 20.000 hektara pšenice. Prema zvaničnim statističkim podacima u Srbiji je jesenas zasejano 550.000 hektara pšenice, a prema podaci udruženja „Žita Srbije” te površine su i veće i iznose 580.000 hektara.
– Očekuje se rod od 2,5 miliona tona što je na nivou naših višegodišnjih proseka s vrlo dobrim prinosom od 4,5 tona po hektaru. S obzirom na to da su naše godišnje potrebe 1,5 miliona tona značajne količine preostaju za izvoz – kaže Saković.
Neposredno posle poplava pojavile su se informacije da bi, zarad obezbeđenja prehrambene sigurnosti, izvoz hlebnog žita mogao da bude zabranjen, a naš sagovornik kaže da su takve metode kontrolisanja tržišta prevaziđene, naročito za izvoznu zemlju kakva je Srbija.
– Upravo zbog takvih najava mi sada imamo najskuplju pšenicu u regionu od gotovo 25 dinara, a pre dva meseca koštala je 22 dinara. Jer, neki proizvođači su zaključili da pšenice nema dovoljno pa su obustavili prodaju do bolje cene – kaže direktor ovog žitarskog udruženja.
Saković upozorava da bi eventualna zabrana izvoza pšenice sa viškovima kojima raspolažemo gušila domaću proizvodnju i dovela do toga da cene idu ispod tržišnih.
– Dolazi žetva i samo tržište će odrediti cenu pšenice. Cena hlebnog žita pada i na svetskim berzama pa ćemo se i mi u to uklopiti. Očekivanja su da će cena u žetvi da padne na 16,5 do 17 dinara po kilogramu što je slično prošlogodišnjoj situaciji u žetvi – smatra Saković.
Ovaj stručnjak kaže da su štete od poplava velike, ali ne i tolike da bi ugrozile našu prehrambenu sigurnost. I kukuruza, soje i suncokreta biće dovoljno, smatra on, a i mnoge bašte biće obnovljene i zasađeno novo povrće.
