Svaki zalogaj biće papreno skup!

Pošto su poplave uništile rod i zasade na njivama, voćnjacima i povrtnjacima, na "naplatu" stižu posledice.

Ako izuzmemo neprocenjivost ljudskih žrtava i ekonomske štete na objektima i infrastrukturi, posebno će štete biti velike na poljoprivrednom zemljištu i u stočarstvu

 

- Već sada imamo veliku štetu, jer ukoliko nije bio pre poplava ubran ovogodišnji rod jagoda i trešanja on je praktično izgubljen. A to je voće koje ima dobru cenu i donosilo je dobre prihode. Ako izuzmemo neprocenjivost ljudskih žrtava i ekonomske štete na objektima i infrastrukturi, posebno će štete biti velike na poljoprivrednom zemljištu i u stočarstvu. Pre svega na području gde su poljoprivrednici izgubili mogućnost žetve u ovoj vegetaciji, izuzimajući površine na kojima će posle povlačenja i isušivanja biti moguće zasejati pojedine kulture sa kraćom vegetacijom, kao i neke sorte kukuruza - kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševralić.
 

S obzirom da se radi o poplavama većim i od onih iz 1965, koje su smatrane najvećim, štete su ogromne i trenutne i dugoročne, i tek će uslediti njihova procena. Primera radi, procenjuje se da će u Pčinjskom kraju, koji ovoga puta nije najviše stradao od majskih poplava, rod pšenice biti prepolovljen.

- Ovakve nepogode se neminovno odraze na cene poljoprivrednih kultura, poluproizvoda i finalnih proizvoda u prehrambrenoj industriji i to nas čeka na jesen. Videćemo da li će država zbog očekivane slabe ponude brašna, šećera, ulja i drugih osnovnih namirnica reagovati interventnim uvozom, a tu su i državne robne rezerve. Za početak i sezonsko voće i povrće biće slabije u ponudi, a ono što će biti na tržištu imaće visoku cenu - kaže ekonomista Vladana Hamović.