"Telekom" otplaćuje dugove Srbije
Odlazeći guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je danas da bi trebalo razmisliti da se novac od prodaje državnog kapitala u "Telekomu Srbija" upotrebi za prevremenu otplatu najskupljih delova spoljnog duga naše zemlje ili za jačanje prvog stuba penzionog osiguranja.
Jelašić je u izjavi Tanjugu podsetio da je NBS ranije pregovarala o otpisu duga prema Londonskom klubu poverilaca, a rezultat toga je da se za prvih pet godina plaća kamata od 3,75 odsto godišnje u dolarima, u nadi da će se, kada se kamata poveća na 6,75 procenata godišnje, dug ili prevremeno vratiti ili restrukturirati sa nižom kamatnom stopom.
Pošto se to nije dogodilo, mi danas plaćamo kamatu od 6,75 odsto, "što je prilično papreno", upozorio je Jelašić.
"Mi smo naše privatizacione prihode, u najvećoj meri, stavljali u budžet i zatim smo ih potrošili. Jako je teško posle toga ustanoviti kuda je taj novac otišao", kazao je on.
Jelašić je podsetio da je trenutno najveća stavka u budžetu transfer u penzioni fond, a tokom prošle i ove godine blizu polovine isplaćenih penzija u Srbiji je bilo iz državne kase.
"Dakle, država je u tu sferu morala da upumpa mnogo više novca. U penzioni fond je transferisano nekoliko puta više novca nego što su bili prihodi države od privatizacije", naveo je Jelašić.
"Da li ćemo taj novac (od prodaje 'Telekoma') iskoristiti za smanjenje našeg spoljneg duga, onog dela koji je najskuplji? Da li ćemo ga iskoristiti da ojačamo penzioni fond, a da ne vadimo svake godine sve više i više iz budžeta da bi isplatili svakog meseca penzije? Za mene je to najveći izazov i nadam se da smo nešto naučili za ovih prvih devet godina u tranziciji", zaključio je on.
Predsednik Kompanije "Galeb Group" Radoslav Veselinović koji je i bivši predsednik Privredne komore Srbije,izjavio je da će biti velika greška ako ta sredstva završe u budžetu za finansiranje javne potrošnje, a ne u izgradnju infrastrukture.
Na pitanje koji model prodaje, po njegovom mišljenju je najbolji, Veselinović je istakao da je za postizanje bolje cene bolji međunarodni tender, ali i da se mnogi benefiti mogu ostvariti i u direktnoj pogodbi koji se ne mogu videti samo kroz cenu već kroz ukupnu privrednu saradnju koja može doneti višestruke koristi.
|