Jelašić: Tekuća potrošnja ostaje najveći izazov
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas da najveći izazov u srpskoj ekonomiji ostaje tekuća potrošnja naglasivši da povećanje plata u javnom sektoru i penzija ne bi trebalo da bude politička već, pre svega, ekonomska kategorija.
On je na konferenciji za novinare istakao da tek u slučaju dodatnih finansijskih sredstava, odnosno, ako prihodi budžeta budu veći od očekivanih, treba razmotriti za šta bi ta sredstva trebalo iskoristiti.
Jelašić je ukazao da problem Srbije jeste smanjena domaća tražnja, ali da rešenje ne može biti povećanje tekuće potrošnje, jer za to nema novca već povećanje javnih investicija za šta već postoji obezbeđen novac.
On je naglasio da 2010. godina donosi oporavak ekonomske aktivnosti, odnosno rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto, koji će biti zasnovan na rastu investicija i izvozne tražnje.
Prema njegovim rečima, sa očekivanim oporavkom ekonomske aktivnosti očekuje se povećanje platnobilansnog deficita na osam odsto BDP-a na kraju ove godine, odnosno na oko 2,5 milijardi evra, dok je na kraju prošle godine taj deficit bio 5,7 odsto BDP-a.
Guverner je napomenuo i da se očekuje priliv stranih direktnih investicija od oko 1,4 milijardi evra, što bi uz planirana zaduživanja od oko 1,3 milijardi evra obezbedilo pokriće platnobilansnog deficita.
Jelašić je istakao da Srbija i dalje ima nizak nivo javnog duga od oko 32 odsto BDP- i pored znatnog povećanja od oko šest odsto u 2009. godini, ali da je problem dinamika uvećanja duga i dodao da je od presudne važnosti da se sredstva dobijena iz zaduživanja investiraju, a ne da pokrivaju tekuću potrošnju.
On je naveo da će u prvom tromesečju ove godine inflacija u Srbiji biti oko 2,2 odsto, pre svega kao rezultat rasta cena struje, cigareta i naftnih derivata.
Jelašić je istakao da je inflacija trenutno niska, ali da postoje rizici da se poveća zbog mogućeg rasta cena hrane, mogućeg povećanja regulisanih cena iznad dogovorenog i najavljenog povećanja tekuće potrošnje.
On je naveo da će u prvoj polovini ove godine inflacija najverovatnije biti ispod granice ciljanog raspona, da bi se zatim približila cilju za kraj 2010. godine od šest plus minus dva odsto.
Prema Jelašićevim rečima, NBS je odlučila je da smanji referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na devet odsto, jer je usporavanje inflacije iznad očekivanja, tražnja je niska, plate i penzije su zamrznute i inflatorna očekivanja su u padu.
