Štrajkovi bolje prolaze tokom izborne kampanje

Izborna kampanja pravi je trenutak za proteste i štrajkove, zaključili su sindikalni tribuni i odlučili da iskoriste trenutak u kome su političke partije, na vlasti ili ne, prilično ''ranjive''. Njima su potrebni glasovi, a radnička klasa i osiromašeni srednji sloj predstavljaju respektabilno biračko telo koje presudno može da utiče na ishod izbora. Zato se, posle kratkotrajnog prazničkog zatišja, uz aktuelne većod danas očekuje novi talas protesta, a okupljanja su većnajavljena u Kragujevcu i Užicu, pišu beogradski mediji.

Zaposleni u Želvozu iskazali svoje nezadovoljstvo

 

Najbrojnija među preduzećima u štrajku su ona koja se nalaze u fazi restrukturiranja, gde država koja tu kategoriju kontroliše ima dosta ''putera na glavi'' i najodgovornija je za loše stanje u kome se nalaze i te firme i zaposleni u njima, navodi ''Danas''.

Vlast, istovremeno, ima i mehanizme kojima bi te situacije mogla da popravi, a tokom izborne kampanje znatno je servilnija prema štrajkačkim zahtevima nego što je to bilo pre nego što je kampanja počela. Nema više nepokolebljivih izjava državnog vrha da ''razgovora neće biti dok su blokirane saobraćajnice'' već se sa predstavnicima radnika pregovara dok su oni na ''barikadama'', daju im se obećanja i ustupci na koja nisu mogli da računaju pre nego što su izbori raspisani, piše beogradski list.

Trenutno u štrajku su zaposleni u Fabrici vagona Kraljevo koji blokiraju železničke saobraćajnice. Njihov predstavnik je bio na razgovoru u Ministarstvu privrede gde mu je obećano da će radnicima odmah biti isplaćena jedna plata, da će im se svakog meseca isplaćivati po jedna minimalna zarada do formiranja nove vlade, a da će ostali problemi biti rešeni nakon toga.

Međutim, radnici sa ''barikada'' nisu prihvatili ponuđeni predlog i nastavili su sa protestom i zahtevaju da im se isplati pet do šest zaostalih zarada kako bi prekinuli sa blokadama. Njihovom protestu su se pridružili i radnici Plastemtala nezadovoljni što u tom preduzeću nisu isplaćene plate od decembara 2012. godine. Blokadu saobraćajnica u Kraljevu sprovode i bivši radnici Magnohroma kojima i pored pravosnažne sudske odluke nisu isplaćene plate. Grupa radnika tri kraljevačke firme je juče ujutro neuspešno tražila od štrajkača da se sklone s pružnog prelaza da bi mogli da prođu kamioni s robom njihovih fabrika, ali kako blokada nije sklonjena, proizvodi njihovih preduzeća moraće da se prevoze zaobilazno, i to traktorima.

U sličnoj situaciji kao kraljevački radnici nalaze se i zaposleni u Želvozu koji su protest započeli upadom u Skupštinu grada Smedereva, nastavili kratkotrajnim štrajkom glađu nekolicine članova i na kraju blokirali ulice i saobraćajnice. Protest je prekinut kada je napravljen dogovor u Ministarstvu privrede, ali je obnovljen većposle prvog ''probijanja'' roka za isplatu minimalca.

Blokada smederevskih ulica trajala je sve do nedelje 16. februara kada je tokom posete Smederevu prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić imao ''bliski susret'' sa radnicima u protestu. On im je obećao da će do kraja ove sedmice biti rešeni problemi sa otpremninama u Želvozu, nakon čega su blokade skinute.

Istovetne zahteve imali su i radnici Jumka u Vranju, koji su više od mesec dana pokušavali da skrenu pažnju na svoj problem šetajući gradskim ulicama, ali su na dogovor u Vladu pozvani tek kada su blokirali autoput na Koridoru 10. Zaposleni u nekadašnjem tekstilnom gigantu Jumku pored isplate zaostalih zarada i overe zdravstvenih knjižica traže i smenu poslovodstva tog preduzeća u restrukturiranju.

Njihova štrajkačka taktika dala je rezultate jer su uspeli da izdejstvuju isplatu dve minimalne zarade i obećanje da će Nadzorni odbor biti smenjen.

''Ovo je trenutak koji potpuno odgovara sindikalcima jer je tokom izborne kampanje mnogo veća verovatnoća da će vlast prihvatiti njihove zahteve ili da će ostvariti veći benefit za interese radnika koje zastupaju nego što bi to bilo moguće da izborna kampanja nije u toku. Takođe, sindikalnu moću Srbiji su ojačale protestne akcije sprovedene povodom nacrta zakona o radu. Ostavka Saše Radulovića i stopiranje usvajanja predloga zakona koje sindikalci definišu kao antiradničke obezbedio im je dodatni 'vetar u jedra', pa su sa mnogo više entuzijazma i borbenosti ušli u štrajkove koji se odvijaju tokom predizborne kampanje. Izbori veoma utiču na 'bolećivost' države prema štrajkačkim zahtevima, ali ne treba isključiti ni strah onih koji su na vlasti od izbijanja pobune inspirisane 'arapskim prolećem', a događaji u okruženju pokazuju da se takvi protesti bliže granicama Srbije, kaže za ''Danas'' profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.