"Južni tok" nije ugrožen
Monopolski položaj "Gasproma", koji još više učvršćuje gasovod "Južni tok", ponovo je uzburkao tenzije na relaciji Evropska unija - Rusija. Evropske komisija ponovo upozorava da će morati da se revidiraju sporazumi o "Južnom toku" koje su potpisale zemlje na trasi gasovoda - jer nisu u skladu s propisima Unije. S druge strane, "Gasprom" navodi da je neprimeren trenutak da se ponovo pregovara o ugovorima Rusije i zemalja na trasi "Južnog toka".
Iz Vlade Srbije poručuju da gradnja gasovoda nije ugožena i da eventualne sporove oko projekta treba da reše Brisel i Moskva.
Premijer Ivica Dačić podseća da to nije samo ruski gasovod jer vlasništvo u njemu imaju i italijanske, nemačke i francuske kompanije. A biće kako se dogovore Rusija i Evropska unija. Dačić kaže da je to trenutno najveći projekat u Evropi i da Srbija ne može da utiče na to.
- Mi se nalazimo na sredini. U svakom slučaju ništa tu ne zavisi od nas. Što se nas tiče mi smatramo da je sve urađeno u skladu sa našim zakonima, istakao je Dačić.
Iako Brisel često upozorava da sporazumi o "Južnom toku" moraju biti u uskladu sa evropskim propisima, ministarka energetike Zorana Mihajlović kaže da iz Evropske unije o tome zvanično nisu stigla nikakva dokumenta.
Poručuje i da naša zemlja nastavlja gradnju svoje deonice po planu.
Ministarka Mihajlović kaže da izgradnja ide i da je Srbija previše mala da bi na bilo koji način menjala ili uticala da se promeni eneregetski sporazum.
- To moraju da se dogovore dva partnera kao što se inače uvek dogovaraju. Rusija i Evropska Unija se uvek oko strateških pravaca dogovaraju. Da li je ovo takođe jedna vrsta političke igre imajući dešavanja u Ukrajini, kaže Mihajlović.
Nesuglasice između Brisela i Moskve su oko korišćenja gasovoda. Prema obavezujućem Trećem energetskom paketu Unije, "Južni tok" bi morao da bude dostupan za transport gasa i drugim isporučiocima na šta "Gasprom" ne pristaje.
Marlen Holcer, portparolka ministra energetike EU kaže da u slučaju da Rusija ne želi da ponovo pregovara o tom međunarodnom sporazumu, onda moramo da posavetujemo države članice da ga jednostavno ne primenjuju, jer nije u skladu sa zakonima EU.
- Ako odemo dalje, možda ćemo pokrenuti i prekršajni postupak, kaže Hocer.
U "Gaspromu" navode da je neprimeren trenutak da se ponovo pregovara o ugovorima Rusije i zemalja na trasi "Južnog toka" jer je taj projekat proglašen nacionalnim prioritetom tih država koje su većinom i članice Unije.
Saopštavaju da izgradnju gasovoda nastavljaju u skladu sa međunarodnim propisima i da Evropskoj komisiji nude pravila koja važe za "Severni tok".
- Svi pravni problemi koje imamo povezani su s Trećim energetskim paketom. U Srbiji, međutim, ne postoje problemi, jer ona može da se pridruži tom paketu tek od 1. januara 2015. godine, pa svi problemi mogu da budu rešeni do tada, kaže Aleksandar Siromjatin iz "Gasproma".
Gasovod "Južni tok" treba da bude u funkciji već krajem 2015. godine. Planirano je da godišnje gasovod doprema 63 milijarde kubika ruskog gasa do evropskih potrošača.
