Privatna penzija "garancija" za život?
Sistem državnih penzija je u krizi i u najrazvijenijim zemljama (a kamoli kod nas), pa ne treba da čudi što su privatni penzijski fondovi u ekspanziji. Broj ljudi koji uplaćuju za privatnu penziju kod nas je premašio 180.000. Uz uplatu od hiljadu dinara mesečno tokom 35 godina, penzija će iznositi 23.000 dinara mesečno.
Povereni novac, koji premašuje 18 miliona dinara, privatni penzijski fondovi za sada dobro ulažu. Ove godine prinos je premašio 12 odsto.
- U ovom trenutku najisplativije je ulagati u dinarske hartije od vrednosti, ali mi pratimo tržište svakodnevno i u mogućnosti smo da lociramo naša sredstva u zavisnosti od pokazatelja na tržištu kapitala, kaže Goran Jelisavac iz dobrovoljnog penzijskog fonda "Dunav".
Reforma državnih penzija nije održiva bez dobrog sistema privatnih fondova i zbog toga su razvijene zemlje u prednosti, smatraju stručnjaci.
- Jednostavnim pomeranjem godina života, uvođenjem kaznenih poena, ukidanjem beneficiranog radnog staža, mi nećemo imati efikasniji penzijski sistem. Stoga je neophodno razvijati dobrovoljne penzijske fondove, objašnjava direktorka "Rajfajzen" penzijskog fonda Snežana Ristanović.
Što se duže uplaćuje u fond, penzija je povoljnija, kažu u fondovima. Ako uplate od hiljadu dinara mesečno traju 35 godina, kada dođe vreme za penziju, ona će iznositi 23.000 dinara mesečno, ako se odlučite da je primate 15 godina što je prosečan rok kod nas.
U Srbiji za sada ima oko 100 privatnih penzionera.
