Jeftinije grejanje na struju od centralnog
Temperature će od danas u Srbiji biti u padu, pa grejna sezona faktički tek počinje. Najjeftinije će proći oni koji se greju na drva. Ipak, najveće troškove za zagrevanje imaće domaćinstva koja koriste lož-ulje i propan butan gas. Čak je i grejanje klima-uređajima povoljnije od centralnog, ali pod uslovom da imate savremenu klimu.
Da bi građani zagrejali 50 do 60 kvadrata, za drva treba da izdvoje od 30.000 do 50.000, a za ugalj od 43.000 do 46.000 dinara, i to pod uslovom da su dovoljno ogreva nabavili ranije. Oni koji koriste lož-ulje moraće da plate neverovatnih 170.000 dinara, dok bi oni koji odluče da se greju na struju trebalo da budu oprezni ako ne žele da im računi skoče do neba.
Miloš Mitrović, stručnjak za energetiku, objašnjava da se grejanje na struju isplati samo za grejna tela koja akumuliraju toplotu.
- Potrošači se zavaravaju ako misle da kaloriferi i grejalice koji koštaju oko 2.000 dinara mogu da im donesu uštedu, jer na kraju plate znatno veće račune. TA peći, napunjene noću kada je struja jeftina, isijavaju tokom dana toplotu, dok prostorije počinju da se hlade čim grejalica prestane da radi, objašnjava on i dodaje da grejanje na TA peć košta oko 40.000 dinara ako se ona uključuje samo noću, dok cena skače za oko 20.000 dinara za one koji se dogrevaju u toku dana.
Jedan od skupljih načina grejanja je i centralno jer samo uvođenje ovog sistema košta oko 2.000 evra. Za one koji se greju na ovaj način mesečni račun je nešto veći od 6.000, ali se on plaća svih 12 meseci u godini, pa košta više od 70.000 dinara, što ga čini jednim od skupljih vidova grejanja.
Poslednjih godina građani sve više koriste i klima-uređaje, koji su pogodniji i ekonomičniji od bilo koje grejalice. Problem sa starijim modelima klima-uređaja su niske spoljašnje temperature, kada se spoljašnji aparat ledi. Međutim, savremeni klima-uređaji sa inverter tehnologijom (koristi kompresor s promenjivim brojem obrtaja) omogućavaju ekonomični rad i pri niskim spoljašnjim temperaturama. Samo aparati sa inverterom sigurno mogu da rade i zagreju stan i kada je spoljna temperatura ispod nule.
- Inverter reguliše rad kompresora, a samim tim i potrošnju struje, pa je rad uređaja koji ga poseduje ekonomičniji. Dve klime “dvanaestice”, sa inverterom, za šest meseci, ako jedna radi 24 sata, a druga samo 12, potroše struju vrednu više od 50.000 dinara, kaže Mitrović.
