Cvetković: Izlazak iz krize na vidiku!

Premijer Mirko Cvetković izjavio da ne postoje pouzdani podaci na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo reći da je Srbija izašla iz krize, ali da postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizom očekujemo taj trenutak.

Od početka godine zabeležen je rast industijske proizvodnje, rast izvoza, ali prilivi u budžet su niži od planiranih i nastavljen je pad potrošnje i pad uvoza, rekao je premijer Mirko Cvetković, otvarajući tradicionalni "Kopaonik biznis forum 2010".

Cvetković je rekao da je Srbija u 2009. godini imala pad bruto domaćeg proizvoda manji od tri odsto, iako su prve prognoze pokazivale da će pad BDP biti čak 4,5 odsto.

Cvetković je izlaganjem na temu "Makroekonomska stabilnost i prioriteti reformi" rekao da je Srbija zabeležila pad BDP od 2,7 do 2,9 odsto u 2009. godini.

Ključni izazovi u 2010. godini su zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekomnmska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara.

Đuričin: Novi tranzicioni model

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izjavio je danas da je Srbiji potreban novi tranzicioni model koji bi rešio problem nedovoljnog nivoa privredne aktivnosti i to na osnovu investicija u javni sektror, pre svega energetiku, telekomunikacije, infrastrukturu i delove poljoprivrede. Đuričin je, na otvaranju Biznis foruma na Kompaoniku, istakao da te investicije ne bi trebalo finansirati iz kredita, već dokapitalizacijom i zajedničkim ulaganjima, po principu "pola- pola". On je istakao da je jaka strana Srbije vezana za javni sektor, iako je pre dve godine bio hendikep što 40 odsto BDP-a dolazi iz javnog sektora. "Država ne može uticati na investicije privatnog sektrora, ali može uticati na rast tražnje, preko javnog sektora", istakao je Đuričin. Prema njegovim rečuima, jaku stranu Strbije predstavlja i bankarski sektor koji ima strateške rezerve, a slabosti su geopolitička pozicija, ljudski kapital, jer smo vreoma stara nacija, kao i deficiti budžeta i platnog bilansa. Đuričin je naglasio da se Srbija nalazi u kombinovanoj krizi, pošto već 20 godina prolazi kroz tranzicionu krizu, koju sada pojačava svetska ekonomska kriza. On je napomenuo da je BDP Srbije danas 31 odsto manji nego 1989. godine, a industrijska proizvodnja je 60 odso niža, nego pre 20 godina.

Objasnio je da su u 2009. godini, ako se poredi sa 2008. godinom, uprkos krizi, zarade rasle za 0,2 odsto, što znači da nije opala kupovina moć.

Premijer je istakao da će ciljevi politike Vlade u 2010. godini biti rast privredne aktivnosti, stabilnost domaće valute, smanjenje javne potrošnje, očuvanje socijalne sigurnosti, nastavak reforme javnog sektora, usklađivanje sa evropskim standardima i borba protiv korupcije i kriminala.

Prema rečima Cvetkovića, za realizaciju svih navedenih ciljeva ključan je rast privredne aktivnosti. Za to je, kako je naglasio, neophodno preduzeti mere za povećanje tražnje.

Dinkić: Privlačenje stranih investicija

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da Srbija treba da pokrene modele privrednog rasta bazirane na izvozu i privlačenju stranih investitora.
Dinkić je na "Biznis forumu Kopaonik" rekao da su Srbiji potrebne investicije poput FIAT-a u Kragujevcu, napominjući da su efekti takve jedne investicije dugoročni, navodeći podatak da je učešće izvoza u bruto domaćem proizvodu Srbije 19 odsto, dok je u EU preko 50 odsto. Situacija u Beogradu nije tako dramatična kao u drugim krajevima Srbij, rekao je Dinkić i naveo da su visoka nezaposlenost i niska kupovna moć trenutni izazovi vlade. Ministar je najavio da Ministarsto ekonomije u saradnji sa Narodnom bankom Srbije priprema model subvencionisanih "keš" kredita u iznosu do 3.000 evra, u dinarskoj protivrednosti, koji bi bili namenjeni uglavnom srednjoj klasi i to u dinarima, sa rokom otplate na tri godine i godinu dana počeka.

Cvetković je istakao da na pozitivna kretanja od početka godine ukazuje rast industrijske proizvodnje u januaru od 3,7 odsto, skok izvoza u prva dva meseca od 31 procenat i rast kompozitnog indeksa u januaru od 1,5 odsto, što signalizira rast bruto domaćeg proizvoda.

Negativni signali su prema rečima premijera budžetski priliv niži od planiranog u prva dva meseca, nastavak pada domaće tražnje i smanjenje uvoza od tri procenta, takođe u prva dva meseca.

Bankari očekuju strukturne promene

Bojan Marković

Predstavnici banaka, institucija i privrede su rekli da mnogo očekuju od "Kopaonik biznis foruma 2010", i to pre svega, raspravu o strukturnim promenama, novom održivom modelu rasta i merama države za pomoć u plasiranju novca. Oni su dodali da je Forum i pravo mesto za međusobnu razmenu mišljenja najkompetentnijih ljudi u svojim oblastima.

Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Marković izjavio je da očekuje da na biznis forumu na Kopaniku čuje diskusiju o tome šta uraditi u Srbiji tokom krize u smislu strukturnih promena, kako bi se došlo do jednog novog održivog modela rasta.

Marković je ocenio da je kriza vrlo loša po sve nas, ali da predstavlja i priliku da se urade neke stvari, kao što su strukturne promene, koje bi i u normalnim situacijama mogli teže da sprovedemo.

Potpredsednica Privredne komore Srbije Vidosava Džagić izjavila je da je biznis forum skup najkomptentnijih ljudi u svojim oblastima koji bi trebalo da međusobno razmene mišljenja i da čuju jedni druge. "Pre svega, očekujem da se saslušamo i razumemo, ako to budemo uspeli napravićemo prvi korak u cilju promene strukture privrede Srbije koja je sada neodrživa", rekla je Džagić.

Predsednik Izvršnog odbora "Erste Banke" Slavko Carić izjavio je da mnogo očekuje od ovog skupa, naročito od predstavnika države.

Banke su dovoljno likvidne, ali nama treba država koja će nam pomoći da se taj novac plasira kroz programe, investicioni ciklus, garancijske fondove, ili na bilo koji drugi način, kazao je Carić i dodao da su svi bankari počeli da vode računa o "risk" profilu klijenata iz privrede.

"Taj 'risk' profil klijenata se, pre svega, bazira na pregledavanju poslovnih knjiga za prethodnu godinu, a videli smo da u Srbiji što zbog nelikvidnosti, krize, kursa i drugih faktora, bilans domaćih preduzeća izgleda sve lošije i lošije", rekao je Carić i ocenio da je Srbija je u ovom momentu, kao i prošle godine na "jednoj prekretnici što se bankarskog sistema tiče".

Predstavnici Vlade Srbije, privrednici, ekonomisti i strani ambasadori pokušaće u naredna tri dana da nađu predloge i rešenja za bolji ekonomski položaj posle izlaska iz krize.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora, koorganizator skupa Toplica Spasojević kaže da je izlazak iz krize neminovan. "Srbija mora da obnovi prepoznatljive resurse kao što su energetika, infrastruktura, građevinarstvo, poljoprivreda i na kraju industrijalizacija. Srbija mora da reindustrijalizuje svoju zemlju, jer smo 60 odsto ispod industrijske proizvodnje iz 1989. godine", rekao je Spasojević.

Najavljeno je više od 450 učesnika iz zemlje i inostranstva, od kojih će 80 učestvovati u radu okruglih stolova.

Forum se održava u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije i uz podršku Vlade Srbije.