"Pred bankrotom smo već 23 godine"
U očekivanju objavljivanja vladinih mera za oporavak ekonomije, nameće se pitanje da li najavljeno stezanje kaiša može da zaustavi ekonomski kolaps. O tome je, gostujući u Vestima TV B92, govorio Dragan Đuričin, profesor Ekonomskog fakulteta i član Nacionalnog saveta za privredni oporavak. Prema njegovom mišljenju, reindustrijalizacija je put za privredni oporavak Srbije.
Đuričin je rekao da je prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić bio u pravu kada je rekao da je Srbija pred bankrotstvom. Đuričin je objasnio da je država koja ima duple deficite uvek u opasnoj zoni.
"Bankrot nastaje kada država prestane da izmiruje svoje obaveze. Opasnost je velika. Rashodi su fiksni, a prilivi smanjeni", upozorio je on.
Profesor Đuričin je rekao i da je tačno da su prihodi stanovništva u Srbiji veoma mali, na nivou egzistencijalnog minimuma.
Međutim, prema njegovim rečima, pitanje je održivosti sistema, koje se može rešiti tako što će država da troši onoliko koliko prihoduje, ili će se zaduživati tako da posredstvom rasta investicija vrati svoje dugove.
"Ja sam razumeo da penzije ostaju na ovom nivou i razumeo sam da Vlada želi da na neki način promeni politiku raspodele u javnom sektoru. Mnoga javna preduzeća kao i država troše više nego što su realni prihodi", podsetio je on.
Kada je reč o ideji solidarnog poreza, Đuričin ocenjuje da je u pitanju oblik preraspodele koji ima pre svega simboličan značaj i koji šalje znak o promeni mentaliteta ponašanja prema javnoj kasi.
"Verovatno je Ministarstvo finansija pravilo odgovarajuće procene, ali to nije dovoljno da se premosti fiskalni greben koji sada postoji", rekao je Đuričin, ocenjujući da se radi o simboličnom činu, koji verovatno govori o merama koje tek slede.
On je podsetio da Srbija već 23 godine troši više nego što zarađuje i pritom svoje deficite pokriva novim zaduživanjim. Đuričin kaže da i deficit ove godine neće iznositi projektovanih 5,2 odsto, već da će biti između sedam i osam procenata.
Nacionalni savet za privredni oporavak pripremio je Nacrt strategije reindustrijalizacije Srbije, koji će biti predstavljena javnosti.
"Naš koncept bazira se na podizanju nivoa industrijske proizvodnje. Na investicijama u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti", objasnio je Đuričin.
"Subvencije za nova radna mesta ne mogu biti trajna mera"
Nacionalni savet za privredni oporavak ocenjuje da su energetika, poljoprivreda, proizvodnja hrane i mleka, metalurgija, infrastruktura, saobraćaj, IT sektor i turizam, oblasti u kojima Srbija ima komparativne prednosti. Sredstva za investicije u tim oblastima ne treba tražiti u dodatnom zaduživanju već u partnerstvima, a kao potencijalni izvor sredstava navodi se domaća štednja koja, po oceni Đuričina, u ovom trenutku iznosi oko osam milijardi evra. On je rekao i da je politika davanja subvencija za nova radna mesta mogla biti opravdana u trenutku kada je Srbija pokušavala da privuče investitore, ali da ona ne treba da bude trajna mera jer je finansijski neodrživa.
"Problem Srbije je deindustrijalizacija i pad nivoa privredne aktivnosti, kao i razlika između mogućeg i stvarnog nivoa proizvodnje", ocenio je Đuričin i objasnio da industrija generiše proizvode koji se izvoze i supstituišu uvoz.
Prema njegovim rečima, ekonomija veličine Srbije treba da izvozi od 50 do 70 odsto proizvodnje da bi bila likvidna, a mi izvozimo tek oko 30 odsto. Srbija, kaže Đuričin, treba da se fokusira na grane koje su bogate resursima, kvalifikovanom radnom snagom, u kojima Srbija ima komparativne prednosti. On je političarima poručio da moraju da vode računa o budućnosti Srbije, a ne svoje partije, podsećajući da se pravi efekti ekonomskih mera javljaju u periodu koji je duži od političkog ciklusa.
