Zavičaju poklonio fabriku vode, ali...
Beograđanin Radojko Milinković želi da pomogne razvoj svog zavičaja (Tometino Polje kod Divčibara), pa tamo gradi fabriku vodu. Fabričku zgradu je podigao za šest meseci i to bez pomoći države i lokalne samouprave, ali zato uz tromu administraciju - samo na papire je čekao tri godine (u nedođiji mu je bio potreban čak i regulacioni plan područja?!).
Fabrika vode na Tometinom Polju gradi se na nadmorskoj visini od 800 metara (najviša tačka u selu podno Maljena), na imanju površine 43 hektara.
Na ovom prostoru nedirnute prirode, pronađeni su bogati izvori. Analize u Srbiji i Nemačkoj su potvrdile da je voda magnezijskog tipa i sa procentom natrijuma manjim od čuvene francuske vode Evijan. Milinković je tada odlučio da sopstvenim sredstvima tamo izgradi fabriku!
Umesto podrške države suočio se sa tromošću administracije i "naduvanim" cenama domaće opreme i usluga. Iskusni privrednik nije se dao prevariti. Opremu je kupio u Kini odakle su došli i monteri.
"Da nije Kine i Kineza ne bismo mogli da napravimo fabriku vode na ovom brdu.Kinezi opremu montiraju po devet puta nižoj ceni. I opremu smo kupili u Kini jer je osam puta jeftinija nego u domaćoj prodaji", priča Milinković, koji je finansirao izgradnju trafo stanice i dva kilometra dalekovoda.
Šta još fali? Put!
Država, kao ni lokalne samoprave u Požegi i Milanovcu, na čijim teritorijama je njegov posed, ni sa drugim infrastrukturnim objektima nisu pratili ovog investitora.
"Otišao sam iz ovog kraja kao đak pešak. Uspeo u svetu, zaradio nekakav novac, uložio sam ovde u fabriku vode. Najveći problem mi je put, zato što nema ovde puta i ne možemo plasirati robu nigde", kaže Milinković.
Asfaltni put je potreban fabrici da bi voda iz ovih krajeva krenula u svet. Potreban je i za 300 stanovnika Tometinog Polja. On bi omogućio i razvoj turizma, jer bi onda Radojko Milinković izgradio hotelski kompleks i zaposlio još meštana.
